Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u sredu je sa 508 glasova „za“ i 76 „protiv“ usvojen izveštaj Vladimira Bilčika, koji nakon današnjeg glasanja postaje i zvanična rezolucije ove evropske institucije o Srbiji. Kao i svih ranijih godina, izveštaj je kritičan.
Na mnogo mesta u tekstu se izražavaju ozbiljne zabrinutosti: zbog slučaja Elektroprivrede Srbije, u kome se tužiteljke uklonjene iz procesa nakon što su započele istragu o korupciji; imenovanje Aleksandra Vulina za šefa Bezbednosno informativne agencije (BIA) „poznatog po anti EU stavovima i proruskoj retrici, a koji je u prošlosti sa ruskim vlastima delio informacije o sastancima ruskih opozicionara u egzilu“…
Žali se i što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, „ratnohuškačkom autokratskom režimu“ i što su „ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU“.
Izražava se i žaljenje „što pojedini visokorangirani državni službenici nastavljaju da banalizuju i ismevaju slučaj Savamala u javnosti, uprkos ozbiljnosti kršenja vladavine prava“.
Srpske vlasti se još jednom pozivaju da pruže uverljive rezultate u slučajevima od visokog javnog interesa, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Belivuka. EP je zabrinuta zbog slabog napretka u ovim slučajevima, kao i navoda da je Darko Šarić organizovao međunarodnu kriminalnu organizaciju dok je boravio u srpskom zatvoru.
Ozbiljne zabrinutosti ponavljaju se i u delu o medijima i dodaje da je to „oblast koju treba rešavati kao pitanje od najvećeg prioriteta“. „EP poziva Srbiju da unapredi i zaštiti medijski profesionalizam, raznolikost i pluralizam, promoviše kvalitetno i istraživačko novinarstvo“. Žali se što vladajući režim zloupotrebljava medije „kako bi se stekla nepravedna politička prednost, napadali politički protivnici i širile dezinformacije“.
Oštar ton i tokom rasprave
Pre glasanja u utorak uveče veliki deo poslanika EP koji je učestvovao u raspravi o Srbiji imao je oštra izglanja. Najviše kritika dolazilo je zbog odluke srpskih vlasti da se ne usaglasi sa evropskim sankcijama Rusiji.
Zamerke na račun srpskog rukovodstva imali su čak i poslanici Evropske narodne partije (EPP), čija je pridružena članica Srpska napredna stranka (SNS), a koji su bar do sada imali više razumevanja za poteze zvaničnog Beograda.
Tako je hrvatska poslanica iz EPP Sunčana Glavak upitala srpske vlasti da li uopšte čuju poruke Evropskog parlamenta koje se ponavljaju iz godine u godinu. „Visok nivo korupcije, stanje ljudskih prava, a da ne govorim posebno o stanju slobode medija; organizovani kriminal i procesuiranje ratnih zločina…Želi li Srbija Evropsku uniju kao bankomat ili želi sopstvenu transformaciju kroz zajedničke evropske vrednosti?“.
Poslanici iz redova Socijalista i demokrata u EP (S&D) ukazali su tokom rasprave da Srbija mora nastaviti sa reformama posebno u oblasti vladavine prava, demokratije i jačanja nezavisnosti medija.
Prema rečima poslanika grupe „Obnovimo Evropu (Renew Europe) Klemena Grošelja, srpsko zakonodavstvo samo je na prvi pogled usklađeno sa evropskim, a napredak Srbije u prethodnoj godini bio je skroman. „Fali implementacija. To pokazuje slučaj smene tužiteljke koja je istraživala korupciju, bez obzira na nedavne promene Ustava koje garantuju nezavisnost pravosuđa“. Situaciju u medijskog sferi Grošelj je ocenio kao „jadnu“.
Iako rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, one predstavljaju važnu smernicu državama članicama koje odlučuju da li će se sa Srbijom napraviti pomak u pregovorima ka EU ili ne. Prva prilika za otvaranje novog klastera biće jun. Iako je Srbija tehnički spremna za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast), više puta iz EU je jasno rečeno da će se za napredak uzimati u obzir političke odluke koje – sankcije Rusiji, dijalog sa Prištinom, vladavina prava.
S.P./EWB
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com