Udruženje iz Niša: Vetropark kod Aleksinca još jedna pljačka države

Vetropark kod Aleksinca gradi strani investitor, ali se iz udruženja „Nišlije da se pitaju“ pitaju da li je „taj investitor uopšte strani i nije samo maska za nekog domaćeg tajkuna“.

Vetropark će, dodaju, biti izgrađen, a da pritom nisu urađena merenja pravca i brzine vetrova i da će od tog projekta korist imati samo subvencionisani investitor, dok će država i narod biti na gubitku.

Gde će biti gradnja

Saopštili su da je izgradnja vetroparka sa 40 vetroturbina planirana na površini od 2.467 hektara, koja obuhvata parcele u aleksinačkim selima Ćićina, Bobovište, Rutevac, Bradarac, Subotinac, Mozgovo, Bovan i Vukašinovac.

Dodaju da u Planu detaljne regulacije investitor i naručilac plana navode da su „nakon višegodišnjeg osmatranja šireg područja koje je naručilac ovog Plana prepoznao kao perspektivno područje za iskorišćavanje energije vetra, prikupljeni podaci koji su potvrdili povoljne pravce, brzinu, frekventnost i konstantnost duvanja vetra…“

Prema rečima Zorana Vasiljevića, meteorologa, postavlja se pitanje „kakvog osmatranja šireg područja“.

„Naime, da bi se procenila isplativost korišćenja vetra za proizvodnju električne energije na nekoj lokaciji neophodno je na toj lokaciji izvršiti merenja pravca i brzine vetra na određenom opsegu visina iznad terena. Radi se o opsegu od 10 metara pa sve do visine od otprilike 200 do 300 metara iznad terena, što zavisi od visine do koje dopiru vrhovi elisa vetrogeneratora koji treba da budu korišćeni“, tvrdi Vasiljević.

„Zatim, minimalni period merenja pravca i brzine vetra po raznim visinama na datoj lokaciji treba da bude period od bar jedne godine i to neprekidnih merenja jer se karakteristike vetra menjaju i u toku godine, po mesecima, odnosno godišnjim dobima. Optimalni period merenja za sticanje pouzdanog zaključka bi zapravo bio od tri do pet godina neprekidno, jer se karakteristike baričkih sistema koji dominantno i izazivaju horizontalno kretanje vazduha, odnosno vetra, mogu razlikovati od godine do godine“, istakao je Vasiljević u saopštenju.

On tvrdi da takvih merenja „na predmetnoj lokaciji jednostavno nije ni bilo“.

„Jedino područje u Srbiji gde je korišćenje vetra ekonomski isplativo zapravo je područje Južnog Banata. Ubeđen sam da u celini predmetni projekat neće biti ekonomski isplativ, ali gubitke neće snositi investitor jer će mu država Srbija višestruko nadoknaditi svu potencijalnu neisplativost kroz cenu otkupljene ‘zelene energije’ i on će na kraju i poprilično zaraditi. Na gubitku će biti država Srbija i narod. Dok će neko masno zaraditi“, zaključio je Vasiljević.

Izvor: Vreme/Beta