Od početka godine do kraja avgusta u Srbiji je bilo 909 živorođenih beba manje nego lani, kada nam je demografska slika već bila rekordno niska. Tome je doprinelo malobrojno i staro stanovištvo
Prošle godine u Srbiji je rođeno rekordno malo beba kada se pogleda period od 1900. godine pa do danas, uključujući i Balkanske ratove i Prvi i Drugi svetski rat.
Međutim, kako navodi za RTS Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku, 1970. godine kada smo imali približno isti broj stanovnika, u fertilnom periodu je bilo dva miliona žena, a danas 1,4 miliona.
Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pa će prva beba u porodici od novembra biti podržana sa čak pola miliona dinara.
Ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević Stamenkovski pozvala je prošle nedelje uputila i apel građanima da „započnu demografsku obnovu nacije”.
Međutim, Bjelobrkova smatra da ih je trebalo ranije primeniti.
Mladi napuštaju zemlju, mahom žene
Slabom prirodnom priraraštaju doprinosi i to što je stanovnika sve manje, a kao nacija smo sve stariji.
Nepovoljna ekonomska situacija u zemlji i mogućnost dobijanja bolje plaćenih poslova u inostranstvu, najčešći su razlozi zbog kojih mladi ljudi u Srbiji žele da napuste svoju zemlju.
U odnosu na popis stanovništva iz 2022. godine, danas u Srbiji živi 274.000 mladih ljudi manje. Ipak postavlja se pitanje koliko mladi zaista odlaze, a koliko na te brojke utiče negativni prirodni priraštaj koji, kao gotovo sve evropske zemlje, pogađa i Srbiju.
Prema podacima Eurostata, prošle godine boravišnu dozvolu u zemljama Evropske unije zatražilo je 70.000 građana Srbije, a istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije ove godine, potvrđuju da najviše mladi odlaze iz zemlje. Čak 48.12 odsto mladih planira da se iseli iz Srbije, 11.1 procenata ne želi da se odseli, dok 39.8 odsto ne planira, ali ne isključuje tu mogućnost.
Zaposlene majke trpe diskriminaciju
Gordana Plemić iz udruženja „Roditelj“ ističe pak, da je veći problem usklađivanje rada i roditeljstva.
Veliki problem predstavlja pitanje da li je žena koja je u reproduktivnom periodu zaposlena, i ako jeste, šta se dešava kada se vrati na posao posle porodiljskog odsustva.
„Imamo veliki broj prijava porodilja koje nam se javljaju, koje po povratku na posao često dobijaju otkaz ili su premeštene na niže radno mesto što uslovljava i niža novčana primanja sa jednim članom porodice više“, ističe Plemićeva.
U istraživanju koje je sproveo Centar za mame pre nekoliko godina, svaka deseta žena je izjavila da ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu. Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, mogućnosti obrazovanja kako bi mogli da se ostvare kao roditelji.
Ako idemo ovom dinamikom rođenih i umrlih, do 2050. godine će nas biti najmanje million manje, kaže Bjelobrkova.
Izvor: RTS/Eurones
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
