Od početka godine do kraja avgusta u Srbiji je bilo 909 živorođenih beba manje nego lani, kada nam je demografska slika već bila rekordno niska. Tome je doprinelo malobrojno i staro stanovištvo
Prošle godine u Srbiji je rođeno rekordno malo beba kada se pogleda period od 1900. godine pa do danas, uključujući i Balkanske ratove i Prvi i Drugi svetski rat.
Međutim, kako navodi za RTS Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku, 1970. godine kada smo imali približno isti broj stanovnika, u fertilnom periodu je bilo dva miliona žena, a danas 1,4 miliona.
Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pa će prva beba u porodici od novembra biti podržana sa čak pola miliona dinara.
Ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević Stamenkovski pozvala je prošle nedelje uputila i apel građanima da „započnu demografsku obnovu nacije”.
Međutim, Bjelobrkova smatra da ih je trebalo ranije primeniti.
Mladi napuštaju zemlju, mahom žene
Slabom prirodnom priraraštaju doprinosi i to što je stanovnika sve manje, a kao nacija smo sve stariji.
Nepovoljna ekonomska situacija u zemlji i mogućnost dobijanja bolje plaćenih poslova u inostranstvu, najčešći su razlozi zbog kojih mladi ljudi u Srbiji žele da napuste svoju zemlju.
U odnosu na popis stanovništva iz 2022. godine, danas u Srbiji živi 274.000 mladih ljudi manje. Ipak postavlja se pitanje koliko mladi zaista odlaze, a koliko na te brojke utiče negativni prirodni priraštaj koji, kao gotovo sve evropske zemlje, pogađa i Srbiju.
Prema podacima Eurostata, prošle godine boravišnu dozvolu u zemljama Evropske unije zatražilo je 70.000 građana Srbije, a istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije ove godine, potvrđuju da najviše mladi odlaze iz zemlje. Čak 48.12 odsto mladih planira da se iseli iz Srbije, 11.1 procenata ne želi da se odseli, dok 39.8 odsto ne planira, ali ne isključuje tu mogućnost.
Zaposlene majke trpe diskriminaciju
Gordana Plemić iz udruženja „Roditelj“ ističe pak, da je veći problem usklađivanje rada i roditeljstva.
Veliki problem predstavlja pitanje da li je žena koja je u reproduktivnom periodu zaposlena, i ako jeste, šta se dešava kada se vrati na posao posle porodiljskog odsustva.
„Imamo veliki broj prijava porodilja koje nam se javljaju, koje po povratku na posao često dobijaju otkaz ili su premeštene na niže radno mesto što uslovljava i niža novčana primanja sa jednim članom porodice više“, ističe Plemićeva.
U istraživanju koje je sproveo Centar za mame pre nekoliko godina, svaka deseta žena je izjavila da ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu. Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, mogućnosti obrazovanja kako bi mogli da se ostvare kao roditelji.
Ako idemo ovom dinamikom rođenih i umrlih, do 2050. godine će nas biti najmanje million manje, kaže Bjelobrkova.
Izvor: RTS/Eurones
Studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu traže preispitivanje odluke po kojoj je bez obrazloženja smenjena profesorka Jelena Martić sa mesta načelnice u Institutu za majku i dete, i zamenjena koleginicom sa dva meseca iskustva
Kako su javili pojedini mediji, u pucnjavi na Novom Beogradu je ubijen Tadija Pantić, vođa Partizanove navijačke grupe iz Zemuna
Završen je protest beogradskih studenata u blokadi organizovan godinu dana nakon incidenta u kojem su napadnuti studenti FDU, zbog čega još uvek traže pravdu
Zvanični Instagram nalog pokreta „Kreni-Promeni“, sa više od 336.000 pratilaca, ugašen je jutros bez ikakvog upozorenja. Iz pokreta poručuju da je ovo deo šire strategije režima da utišava kritičke glasove, naročito u trenutku masovnih studentskih i građanskih protesta
U ponedeljak počinje suđenje novosadskim aktivistima i političarima optuženim da su tobože kovali zaveru da sruše ustavni poredak Srbije. Polovina njih je u egzilu
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
