Iako se Srbija javno predstavlja kao država koja ubrzano ulazi u eru vetroelektrana, u senci devet postojećih vetroparkova krije se sistem u kojem električna mreža nema kapacitete za sve igrače. Stručnjaci opisuju pristup ovakoj mreži kao princip „ko prvi stigne“ i navode da su projekti izgradnje vetroparkoa netransparentni i bez dovoljno dokaza da lokalna zajednica ima korist od njih
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović najavila je juna završetak izgradnje „Kostolac 1“.
„Prve elise zavrteće se tokom leta, dok se puštanje celog vetroparka u probni rad očekuje na jesen. Ovaj projekat je jasan pokazatelj da država ozbiljno pristupa energetskoj tranziciji i povećanju udela obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji, a istovremeno doprinosi razvoju lokalne zajednice i jačanju energetske sigurnosti Srbije u uslovima intenzivnije potrošnje energije“, rekla je Đedović Handanović.
U poslednje dve godine ovo je jedini vetropark koji je otvoren u Srbiji.
Energetski stručnjaci upozoravaju da postoji jaz između političkog narativa da država ozbiljno pristupa energetskoj tranziciji i stvarnog stanja na terenu.
Savetnica za energiju organizacije „Bankwatch Southeast Europe“ Pipa Galop navodi da energija vetra u Srbiji čini oko četiri odsto ukupne proizvodnje električne energije. Ona upozorava da napredak na terenu ostaje skroman, iako je do kraja 2024. instalirano oko 608 megavata vetroenergije.
Sa druge strane, čak i kada nastanu novi projekti za izgradnju vetroparkova, lokalne zajednice pokazuju da se boje njihove realizacije zbog sumni da će ona ugroziti životnu sredinu.
Novi projekti poput “Crnog Vrha” i “Jasikova” u opštini Bor, Majdanpek i Žagubica bude strah kod meštana i ekoloških aktivista zbog prethodnih loših iskustava: buke, vibracija i sumnjivih ekonomskih aranžmana.
„Razvoj vetroelektrana mora biti planiran na prikladnim lokacijama, uz istinsko javno savetovanje, kako bi se izbegli prekomerni uticaji na životnu sredinu i dobila podrška stanovništva. U suprotnom projekti ostaju formalno ‘zeleni‘, a društveno konfliktni i infrastrukturno neodrživi“, navodi Galop.
Uprkos dubokim sistemskim problemima i sporoj tranziciji, pojedini pomaci na zelenom putu postoje, kaže Galop. Oni pokazuju da promene nisu nemoguće kada se politika makar delimično spusti na nivo građana i realne potrošnje.
„Pozitivno je videti snažan rast broja izgrađenih krovnih solarnih panela kao rezultat srpskog zakonodavstva o potrošačima–proizvođačima. Proizvodnja električne energije iz uglja u Srbiji počela je opadati posljednjih godina“, navodi ona.
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) istražujući studije slučaja već izgrađenih vetroparkova „Padina“ i “Kovačica“ došao je do zaključka da je slaba transparentnost i primenjivanje starih i prilično neodrživih modela za razvoj energetike boljka zelenog puta Srbije.
Hristina Vojvodić, danas viši pravni savetnik Platforme za društveni razvoj i inovacije (CORE), navodi da u slučaju tih vetroparkova javni interes nije bio javno definisan, da su projekti samo predstavljeni kao“ zeleni“i „napredni“ i da nema dokaza da je lokalna zajednica imala ikakvu korist.
Takođe kaže da su javne rasprave bile formalnost i da su prostorni i planski dokumenti vetroparkova prilagođavani projektima, a ne po tome da li je lokacija pogodna za njih.
„Najveći problem zelene tranzicije u Srbiji nije nedostatak potencijala, već odsustvo vladavine prava i nezavisnih institucija koje bi obezbedile doslednu primenu propisa“, kaže Vojvodić.
Vojvodić navodi da zabrinjava činjenica da se obrasci ponašanja koji su već prepoznati kod drugih infrastrukturnih projekata, poput izvođenja radova bez potrebnih dozvola ili bez procene uticaja na životnu sredinu, sve češće prenose i na projekte obnovljivih izvora energije.
“U takvim okolnostima postoji rizik da projekti i aktivnosti koji bi trebalo da obezbede ostvarivanje ciljeva dekarbonizacije, kao što je izgradnja vetroparkova i solarnih elektrana, naiđu na otpor javnosti – ne zbog toga jer je obnovljiva energija štetnija po životnu sredinu i loklane zajednice od energije koja se dobija iz uglja, već zbog toga što će se i ti projekti sprovoditi kroz nezakonite procedure i kršenje načela vladavine prava”.
Hristina navodi da „energetska tranzicija ne mora nužno da bude teret već može predstavljati i razvojnu priliku“.
„Ključno pitanje nije da li će se energetska tranzicija desiti, već na koji način Republika Srbija planira da je sprovede“, kaže ona.
Elektromreža Srbije (EMS), državno preduzeće koje upravlja prenosnom mrežom, samo do pre tri godine godine odoborilo je zahteve za izgradnju vetroparkova i solarnih elektrana koji bi proizvodili više od 20.000 megavata (MW), pokazuju javno dostupne liste EMS-a.
Problem je, međutim, u tome što mreža može da primi najviše oko 5.800 MW iz elektrana koje proizvode struju iz obnivljivih izvora energije, utvrđeno je planom razvoja koji je EMS pre dve godine dostavio Agenciji za energetiku
Naime, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS“, br. 40/2021) iz 2021. otvorio je prostor da investitor može da pošalje zahtev da gradi vetropark ili solarnu elektranu, čak i ako nema rešeno pitanje vlasništva nad zemljištem, novac, dozvolu ili pravi projekat. Dovoljno je bilo da ima nacrt plana.
Pošto EMS po zakonu nije smeo da odbije te zahteve, lista je nabujala iako nije moguće realizovati sve projekte.Država je tako 2023. uvela obavezne bankarske garancije i stroža pravila, piše u Pravilima za priključenje objekata na prenosni sistem EMS-a. Lista je prepolovljena te su „zahtevi za priključenje na prenosnu mrežu u ovom momentu dostigli 11.000 MW“, piše u javno dostupnoj dokumentaciji EMS-a.
„Došli smo u situaciju kao na Divljem zapadu, ko je prvi postavio zastavicu, može da je drži pet ili šest godina i tako blokira ozbiljne investitore“, rekao je prošle godine Predrag Matić, jedan od direktora u Elektrodistribuciji Srbije na skupu posvećenom upravo obnovljivim izvorima.
U sistemu koji nema kapacitet da priključi sve najavljene vetroparkove, prednost za dozvole dobijaju projekti povezani sa ljudima iz političkog vrha, piše nedeljnik Radar.
U opštini Kovačica oko naseljenog mesta Padina, planira se i vetroelektrana “Samoš”, za sada najveća u Srbiji, sa ukupno 142 vetrogeneratora, koja je u vlasništvu firme doo Arhitektura Atelje Žabalj, čiji je direktor Lazar Lazendić, navode članovi lokalnog udruženja Ekološki pokret Padina (EKOP).
Pored ovih vetroelektrana, oko Padine se u susednoj opštini Alibunar, upravo grade dva vetroparka, „Alibunar 1” i „Alibunar 2” sa ukupno 40 vetrogeneratora. Naručilac i finansijer je takođe Lazendić, navodi udruženje.
„Nakon pribavljene dokumentacije projekat je prodat Kineskoj kompaniji SANY Renewable Energy, koja je ujedno i proizvođač vetroturbina. U susednoj opštini Alibunar se takođe planira i izgradnja „Banat 5”, sa ukupno 28 vetrogeneratora čiji je naručilac izrade dokumentacije takođe firma u vlasništvu Lazendića“, navodi EKOP.
U susednoj opštini Pančevo, do granice sa Padinom, planiraju se još tri vetroelektrane, „WV NBT WIND 1”, sa 22 i „Vetropark 1”, sa 25 vetrogeneratora, opet u vlasništvu WindVision kompanije, kao i vetroelektrana koju priprema firma DVD Windpower, sa oko 25 vetrogeneratora.
„Kada smo na mapi poslagali sve vetroelektrane oko Padine o kojima smo imali saznanja u tom trenutku, videli smo da su tri u vlasništvu izraelske firme Enlight, dok su čak šest povezane sa pomenutim Lazarom Lazendićem, preko firmi AAEC Energy Consulting, WindVision d.o.o. Beograd, Wind Park Samoš 1 i 2, sve u vlasništvu firme d.o.o. Arhitektura Atelje Žabalj“, zaključuje EKOP.
Planira se izgradnja 149 vetroturbina na najplodnijem poljoprivrednom zemljištu Banata tik uz budući specijalni rezervat prirode, na području oko radarskog centra oko kojeg je zabranjena izgradnja vetrogeneratora, navode iz ove organizacije i objašnjavaju da se protive takvim projektima.
„Sve dok se zakoni prilagođavaju investitorima, a javnost obeshrabruje da sudeluje u planiranju, ne možemo da podržimo ovakve projekte, makar ih nazivali najzelenijim na svetu. Jednostavno ne možemo nazivati zelenu energiju zelenom ukoliko se zbog nje uništavaju prirodne vrednosti“, kažu iz EKOP-a.
U maju ove godine Lazendić je kao predstavnik kompanija „Windvision Windfarm A“ i „Windvision Windfarm B“, sklopio ugovor sa Elektroprivredom Srbije koja se obavezala da će ubuduće preuzimati svu elekričnu energiju koje budu proizveli, piše u saopštenju na sajtu EPS, koje je objavljeno 8. maja ove godine.
Ova priča je nastala uz podršku Thomson Media i Fondacije za otvoreno društvo –
Zapadni Balkan, u okviru projekta „Ozelenjavanje narativa: unapređenje svesti o zelenoj
tranziciji na Zapadnom Balkanu“. Sadržaj je isključiva odgovornost autorke i ne
odražava nužno stavove organizacija koje su pružile podršku.
Školovala se u Libiji, Iraku, Zambiji i Šri Lanci. Ipak ono što je Manju Grčić označilo kao super-kandidatkinju za direktorku javnog servisa Srbije nije njeno egzotično obrazovanje. Već preobražavanje medija u režimske
Predsednik Srbije prisustvovao je u Vladi Srbije gde je postrojio brojne potčinjene - isprozivao je redom ministre, direktore javnih preduzeća i druge državne službenike. Za njih, kaže, više nema mini-odmora, pa ni zbog dece. Vučićevo iskazivanje gazdovanja državom prenose uživo Javni servis (i RTS i RTV), Pink, Informer i Prva
Poseta evroparlamentaraca Srbiji pokazala im je da u zemlji postoji alternativa, misli Jelica Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji
Dok Komisija ne reši žalbe ponuđača, novac planiran tenderima je zamrznut. Tako je zbog neuspelih tendera blokirano oko 7 miliona evra, dok se grad svakodnevno guši u saobraćajnom haosu
Na Trgu Nikole Pašića u Beogradu u subotu (24. januar) studenti u blokadi organizovali su skup na kome je bilo moguće da svi oni koji to nisu uspeli krajem decembra, potpišu njihovu inicijativu za raspisivanje vanrednih izbora. Istovremeni, u Pionirskom parku bio je skup lojalista SNS
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
