Čini se da su planovi Džareda Kušnera na Balkanu delom nastali kroz odnose izgrađene dok je Donald Tramp bio na vlasti, piše Njujork tajms.
Kušner, koji je bio viši zvaničnik Bele kuće, rekao je da je na tim poslovima radio sa Ričardom Grenelom, koji je nakratko bio na funkciji vršioca dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe u vreme Trampa, kao i ambasadora u Nemačkoj i specijalni izaslanik za Balkan.
Jedan od predloženih projekata koje Kupner planira biće pretvaranje ostrva kod obale Albanije u luksuzni turistički kompleks, navodi Njujork tajms.
Drugi, kojim se planira luksuzni hotel i 1.500 stambenih jedinica i muzej, bi trebalo da bude u Beogradu, na mestu bivše zgrade Generalštaba koja je oštećena u NATO bombardovanju 1999. godine, prema jednom srpskom poslaniku i Kušnerovoj kompaniji.
Njujork tajms ukazuje da oba ova navedena projekta uključuju zemljište koje je trenutno u vlasništvu vlada Srbije i Albanije, što znači da bi konačni sporazum trebalo da bude postignut sa stranim vladama.
Treći projekat bi, takođe, trebalo da bude u Albaniji, na ostrvu Zvernec u južnoj Albaniji, duž obalskog područja koje se prostire na više od 400 hektara, gde bi trebalo da bude izgrađeno nekoliko hotela i stotine vila, prema planu.
Učešće Kušnera bi bilo preko njegove investicione firme Affinity partners, koja između ostalih stranih investitora, ima i dve milijarde dolara od Fonda za javna ulaganja Saudijske Arabije.
U saopštenju, zvaničnik Affinity partners je rekao da nije utvrđeno da li bi saudijska sredstva mogla biti deo bilo kog projekta koji Kušner razmatra na Balkanu.
„Veoma smo uzbuđeni. Nismo zaključili ove poslove, tako da se možda i ne dese, ali naporno smo radili i prilično smo blizu“, kazao je Kušner u intervjuu.
On je osnovao svoju investicionu kompaniju nakon što je napustio Belu kuću i mesto višeg savetnika. Iskoristio je odnose koje je izgradio u vladinim pregovorima na Bliskom istoku, koji su uključivali bliske odnose sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, de fakto vladarom Saudijske Arabije.
Kušner je na kraju obezbedio dve milijarde dolara iz fonda Saudijske Arabije i stotine miliona dolara više iz fondova u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru. On je do sada preduzeo nekoliko javnih koraka da zaista uloži velike delove ovog novca, navodi Njujork tajms.
Investicije na Balkanu
Grenel je, takođe, stekao vredne veze dok je bio u vladi, uključujući i neke za koje se čini da su Kušnerovom timu utabale put za investicije na Balkanu. Tokom vremena u Trampovoj administraciji, Grenel je radio na rešavanju sporova između Srbije i Kosova.
Ti razgovori su, dodaje Njujork tajms, indirektno uključivali Albaniju, imajući u vidu da su većina stanovnika Kosova etnički Albanici i Albanija igra ulogu u regionalnom dijalogu.
Grenel je ostao blizak sa Trampom, nakon što je bivši predsednik napustio Belu kuću, braneći ga javno i redovno razgovarajući sa njim.
Grenel je privatno rekao da se nada da će biti državni sekretar u drugoj Trampovoj administraciji, prema osobi koja je razgovarala o tome sa njim, ali je želela da ostane anonimna.
Robert Vajsman, predsednik Public Citizen, koji je pratio poslovne dogovore koje je smatrao sukobima interesa tokom Trampove administracije, rekao je da su ovi planirani dogovori neetički i da bi samo pokrenuli nova pitanja o porodici Tramp, posebno ako Tramp bude ponovo izabran.
„U ovoj tački izbornog ciklusa Džared Kušner bi trebalo da zamrzne sve nove investicione planove. Čini se da ovaj konkretni investicioni plan uključuje najgore od svake koruptivne tendencije Trampove administracije i njegove porodice“, kazao je Vajsman.
Od kada je napustio funkciju, Tramp je postao partner u razvojnom projektu u Omanu, u poslu u koji je ušao sa saudijskom firmom za nekretnine koja je povezana sa saudijskom vladom.
„Niko mi ‘ne daje’ poslove“, rekao je Kušner, insistirajući da ne planira da se vrati u Vašington ako njegov tast ponovo postane predsednik.
„Radim prilično pažljivo i ove investicije će stvoriti veliku vrednost za lokalne zajednice, naše partnere i naše investitore“, dodao je.
Kušner i Tramp su posetili dva puta Albaniju, od kad je Tramp otišao sa vlasti. Putovali su zajedno sa Grenelom i čak se sastali sa albanskim premijerom Edijem Ramom.
Javnost će biti obaveštena
Lider opozicionog Ekološkog ustanka u Srbiji, Aleksandar Jovanović Ćuta, izašao u javnost sa dokumentom, za koji tvrdi da je memorandum o razumevanju potpisan između dve američke firme i Vlade Srbije – koju zastupa ministar saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva Goran Vesić. U tom dokumentu se pominju dve američke firme Atlantic Incubation Partners LLC i Kushner Realty LLC koje bi dobile lokaciju u centru Beograda na korišćenje bez naknade na 99 godina, uz mogućnost da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine.
Vesić je demantovao je da je memorandum o razumevanju potpisan i rekao da će „obavestiti javnost kada se to desi“.
Njujork tajms je objavio tekst o planovima Kušnera na Balkanu, pošto je ranije danas o tome pisao Blumberg.
Istorijat Generalštaba
Kompleks zgrada Generalštaba u centru Beograda izgrađen je 1965. godine, prema projektu proslavljenog srpskog arhitekte Nikole Dobrovića.
Urbana legenda glasi da je inspiracija za izgled crvenkastih kaskadnih zgrada, koje formiraju svojevrsnu kapiju ka Nemanjinoj ulici, bio kanjon Sutjeske, poprište jedne od najvećih bitaka Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu.
U noći između 29. i 30. aprila 1999. godine zgrade su u kratkom razmaku dva puta pogođene projektilima NATO-a. Iste večeri bombardovane su i obližnje zgrade saveznog i republičkog MUP-a, toranj na Avali, i deo naselja Čubura na Vračaru. Poginule su tri osobe, a povređeno ih je 40.
Na meti NATO bombi zrade Generalštaba ponovo su se našle u noći između 8. i 9. maja 1999.
Spomenik kulture
Današnja slika na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine, 25 godine posle NATO bombardovanja, nije, međutim, mnogo drugačija. Tokom 2014. godine uklonjena su tri spratna nivoa objekta B, koji se nalazi prekoputa Ministarstva spoljnih poslova, a 2015. je taj prostor uređen kao zelena površina.
Centralni deo objekta A, koji se nalazi prekoputa zgrade Vlade Srbije, srušen je iz bezbednosnih razloga tokom 2016. i 2017. godine. No, najveći deo kompleksa je i dalje ruševina.
Vlada Srbije je 2005. godine objekte Generalštaba proglasila spomenikom kulture.
To znači da, kakva god bila namena tog kompleksa u budućnosti, ne bi smeo da mu se menja spoljašnji izgled u odnosu na originalni projekat Nikole Dobrovića.
