Od kada je počelo predistražni postupak u predmetima „Nadstrešnica“ i „Generalštab“ i kada su prikupljeni dokazi o sumnji da su pojedini ministri „zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana“, počelo je najpre medijsko targetiranje, a „potom i opstruisanje postupanja tog tužilaštva“.
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je u utorak 25. novembra da su tužioci „izloženi kontinuiranom pritisku“ predsednika, kao i drugih predstavnika vlasti i pojedinih medija u Srbiji, piše Dojče vele.
To je drugo takvo saopštenje za manje od mesec dana. Tužilaštvo za organizovani kriminal je i 4. novembra navelo da je predsednik Srbije „izneo besramne tvrdnje kojima omalovažava i kriminalizuje javne tužioce TOK-a“ i naglasilo da se time „direktno vrši opstrukcija pravde“.
Tužilaštvo je tada reagovalo, jer je predsednik Aleksandar Vučić na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, govoreći o predmetu Generalštab, rekao da je većina tužilaca u Srbiji „korumpirana banda“, kao i da su tužioci TOK-a „kriminalci“.
Kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal 1. avgusta naredilo hapšenje 13 osoba, među kojima su i bivši ministri Tomislav Momirović i Goran Vesić, osumnjičeni za korupciju u okviru projekta modernizacije mađarsko-srpske pruge, pojedini tabloidni mediji pisali su da je reč o „tužilačkom državnom udaru“ koje pokušava da sprovede TOK sa glavnim tužiocem za organizovani kriminal Mladenom Nenadićem na čelu.
Vučić se i 25. novembra osvrnuo na tužilaštva: „Pošto imamo organizovanu kriminalnu grupu koja upravlja pojedinim tužilaštvima, pozivam da okrive onoga koji je stvarni krivac i za ovo. Valjda sam ja uveo sankcije i sve drugo“, izjavio je Vučić na konferenciji za novinare posvećenoj Naftnoj industriji Srbije kojoj su SAD uvele sankcije.
„TOK više i ne može da postupa“
Radovan Lazić iz Udruženja tužilaca Srbije (UTS) za DW ocenjuje da činjenica da Tužilaštvo za organizovani kriminal po drugi put reaguje na izjave predsednika „znači da se došlo do situacije da TOK više i ne može da postupa i vrši svoja zakonska i ustavna ovlašćenja“.
„Izjave predsednika koji tvrdi da predmet Generalštab ne postoji, direktno negira ono što TOK radi“, kaže Lazić. On skreće pažnju da Vučićeve izjave prate i „operativne radnje“ i podseća da su „direktori tri državne institucije – policije, Uprave za sprečavanje pranja novca i Poreske uprave – povukli pripadnike svojih službi iz Udarne grupe za rad u predmetu Nadstrešnica“.
„Udarna grupa je uništena i opstruira se istraga TOK-a koji ne može da sprovede ni predistražni postupak, a često ni istražni bez saradnje tih institucija“, objašnjava Radovan Lazić.
Bez zaštite nadležnih
Tužiteljka u Apelacionom tužilaštvu u Beogradu Lidija Komlen Nikolić podseća da se u saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal navodi da je i ranije bilo pokušaja predstavnika vlasti da utiču na postupanje TOK-a u predmetima kao što su Jovanjica, Šarić, Ćuruvija i Dijana Hrkalović.
„TOK je primoran da se oglasi jer u dužem periodu nisu dobili zaštitu Visokog saveta tužilaštva i Poverenika za samostalnost. Rekla bih da nisu dobili ni izričitu javnu zaštitu Vrhovne javne tužiteljke (Zagorke Dolovac)“, ocenjuje Komlen Nikolić, koja je i predsednica UTS-a.
I Savo Đurđić, penzionisani sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, veruje da je dobro što TOK sada otvoreno govori o pritiscima koje trpi, ali i ocenjuje da bi to tužilaštvo trebalo da bude transparentnije, posebno kada je reč o predmetima Nadstrešnica i Generalštab.
„TOK je trebalo ranije da nas informiše dokle se stiglo sa svakom istragom, gde su im problemi u radu, da li su im vraćeni resursi istražitelja iz Udarne grupe, da li su razmatrali i prihvatili predlog Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice da prošire istragu na druga lica“, naglašava Đurđić.
Posledice sukoba u vrhu tužilaštava
U poslednje vreme se govori o sukobu glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Nenada Stefanovića i Zagorke Dolovac, koja je zbog sumnje na koruptivne radnje donela odluku da spisi predmeta u vezi sa padom nadstrešnice budu dostavljeni Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Da li taj sukob može imati posledice na vođenje postupaka pred TOK-om u vezi sa Generalštabom i padom nadstrešnice?
„Mislim da taj sukob ima direktne posledice na predmet pada nadstrešnice. Za drugi predmet nemam dovoljno informacija da bih izrekla takvu tvrdnju. Sukob je doveo do toga da se i u okviru javnotužilačke organizacije očekuje od javnih tužilaca da se opredele“, navodi Komlen Nikolić i naglašava da ona to odbija da učini.
„I za jednu i drugu stranu imam profesionalnu kritiku. Trudiću se da se taj sukob ne lomi preko Udruženja tužilaca Srbije, mada se već pojavljuju natpisi da se UTS opredelilo i podržava Nenada Stefanovića. Želim da istaknem da to nije tačno“, kaže Komlen Nikolić.
Dodaje da se sukob Dolovac-Stefanović „prelio“ ne samo na predmet Nadstrešnica, nego i na izbore za Visoki savet tužilaštva, zakazane za decembar.
„Sem na osnovnom nivou, gde se kolega Predrag Milovanović kandidovao kao kandidat Udruženja, niko više to nije želeo da učini“, objašnjava predsednica UTS-a.
Ukidanje TOK-a?
Tužilaštvo za organizovani kriminal u saopštenju podseća da je predsednik Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić najavio izmene zakona „kojima bi došlo do ukidanja TOK-a“ i da je to podržao i ministar pravde Nenad Vujić. Mrdić je predložio da TOK bude pod ingerencijama VJT-a u Beogradu.
„Znajući da je predsednik i javno rekao da je jedini tužilac u koga ima poverenja Nenad Stefanović, to je pokazivanje namere da se zakonom reši pitanje rukovodilaca TOK-a. Ako nemate poverenja u Nenadića, a ne možete da ga smenite, onda to rešite tako što promenite zakon da to tužilaštvo više ne postoji i da postane deo drugog tužilaštva čiji je šef Stefanović, u koga imate poverenja“, objašnjava Radovan Lazić.
Savo Đurđić razloge za tu inicijativu vidi u tome što se Vučić „pribojava predmeta u nadležnosti TOK-a, kao i toga da će sa najbližim saradnicima i on biti optužen“.
Potreba da se preduzmu „konkretne radnje“
Da li bi predsednik države mogao da odgovara i za mešanje u rad pravosuđa?
Komlen Nikolić kaže da iz saopštenja TOK-a proizilazi da bi se u istupanjima predsednika „mogla steći zakonska obeležja krivičnog dela ometanje pravde“.
„Predsednik je zaštićen imunitetom kao i narodni poslanik. Zakonom o predsedniku Republike je predviđeno da o imunitetu predsednika odlučuje Skupština većinom glasova“, navodi Komlen Nikolić.
Dodaje da TOK nije nadležan za krivično gonjenje predsednika za to krivično delo.
„Teoretski, TOK bi mogao da podnese krivičnu prijavu protiv predsednika nadležnom javnom tužilaštvu, koje bi moglo da zatraži ukidanje imuniteta. Teoretski, nadležno tužilaštvo može da reaguje na saopštenja TOK-a i pokrene procedure. Međutim, više se ne nalazimo na terenu teorije, već stvarne potrebe da se preduzmu konkretne radnje“, zaključuje za DW Lidija Komlen Nikolić.
