Poruka iz Brisela uoči velikog protesta 15. marta je toliko suvoparna, da je bolje da nije ni upućena Srbiji. Govori se o „deeskalaciji“, „inkuzivnom dijalogu“, „reformama za budućnost“, „fundamentalnim vrednostima“, „transparentnosti“...
Evropska unija (EU) dosledno poziva na deeskalaciju tenzija u Srbiji uspostavljanjem uslova za inkluzivni dijalog svih zainteresovanih strana, uključujući političke aktere, institucije i članove civilnog društva, kako bi se pozabavili reformama neophodnim za budućnost Srbije u EU, poručeno je iz Brisela uoči protesta 15. marta u Beogradu.
Fundamentalne vrednosti su u srži našeg zajedničkog evropskog projekta i treba ih poštovati. To se odnosi takođe na slobodu okupljanja kao osnovno pravo, navedeno je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pres službe EU.
EU smatra da učešće građana igra vitalnu ulogu u razvoju zdravog i demokratskog društva, uključujući promovisanje transparentnosti i odgovornosti.
Blagi ukor
Zvaničnici EU potvrđuju da pomno prate aktuelnu unutrašnju političku situaciju u Srbiji i veliku mobilizaciju studenata i drugih grupa.
Upitani da prokomentarišu navode predsednika države Aleksandra Vučića da Zapad stoji iza „obojene revolucije“ – kako on naziva mobilizaciju studenata i građana u Srbiji, zvaničnici EU podsećaju da „dezinformacijama i političkoj retorici, uključujući i onu usmerenu protiv EU i država članica, nije mesto na putu ka EU integracijama“.
Šta se sprema 15. marta
Studenti Srbije su za 15. mart pozvali na veliki skup i „najmasovinije okupljanje ikad“ u glavnom gradu Srbije. U Beograd su se pešice već uputili studenti iz različitih krajeva Srbije, koji će preći desetine kilometara da bi prisustvovali skupu u Beogradu, piše RSE.
Studenti već četiri meseci organizuju skupove u nekolicini većih gradova u Srbiji tražeći odgovornost za pogibiju 15 ljudi u Novom Sadu, nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici 1. novembra 2024 godine.
Studenti blokadama i protestima traže objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji novosadske Železničke stanice kako bi se utvrdila odgovornost za nesreću, procesuiranje napadača na učesnike dosadašnjih protesta, kao i obustavljanje postupaka protiv uhapšenih na demonstracijama.
Vlast tvrdi da je ispunila sve studentske zahteve, dok je grupa eksperata koju je formirao Senat Univerziteta u Beogradu u izveštaju to demantovala, podseća RSE.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
