Za svega nekoliko dana vlast u Srbiji prešla je put od toga da policija nema zvučni top, preko pretnji da će biti gonjeni svi koji šire „takve obmane” i „uznemiravaju javnost”, pa do priznanja da policija ipak ima sonične uređaje, ali da ih nijednom nije upotrebila.
Zvučni top postao je goruće pitanje u javnosti- od izrevoltiranih građana, sektora nevladinih organizacija, pravnika i opozicionih političara, svi žele da dobiju tačne podatke o tome šta je izazvalo huk, a potom i stampedo tog 15. marta.
Strazbur traži istinu
Situacija je kulminirala, a sada je na potezu i Evropski sud u Strazburu.
Naime, Evropski sud za ljudska prava zatražio je od Republike Srbije odgovore na pitanja o mogućoj upotrebi soničnog oružja na protestu u Beogradu.
U saopštenju koje je dostavio Beogradski centar za ljudska prava navodi se da je Srbiji dat rok da se do 31. marta ove godine izjasni o tome da li su korišćena nedozvoljena sredstva protiv demonstranata, koji je pravni osnov za navodno korišćenje takve vrste oružja i koje su mere zaštite od arbitrarne upotrebe takvih sredstava.
U podnesku koji je upućen Sudu u Strazburu za izricanje privremenih mera, organizacije civilnog društva su ukazale na činjenicu da je tišina za stradale u Novom Sadu nasilno prekinuta upotrebom „još uvek nepoznatog i opasnog soničnog ili drugog sličnog sredstva, koje je izazvalo telesno povređivanje, veliko uznemirenje, paniku i stampedo okupljenih“.
Dodaje se da se tim organizacijama javilo više od 4.000 građanki i građana Srbije koji su svedočili o tome šta se desilo i prijavili niz zdravstvenih tegoba, telesnih povreda, fizičkih i psihičkih problema i/ili simptoma.
Sud u Strazburu je takođe od građanki i građana koji su se obratili Sudu zatražio da, do 31. marta 2025. godine, dostave konkretne informacije, posebno u vezi sa zdravstvenim stanjem i posledicama po zdravlje koje su pretrpeli.
Šta sve može sud u Strazburu?
Marko Milanović, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu i bivši potpredsednik Evropskog udruženja za međunarodno pravo, objašnjava za “Vreme” kakve mere sud u Strazburu može da izrekne u ovom slučaju i kolike mogu biti posledice po Srbiju.
„Odluke Evropskog suda za ljudska prava, uključujući i one koje podrazumevaju neke privremene mere su obavezujuće za Srbiju i donose se na osnovu Člana 39 Poslovnika suda”, pojašnjava
Kako dodaje, „u dosadašnjoj praksi, Srbija je ovakve odluke manje-više poštovala. Do sada su se odluke uglavnom donosile u slučajevima u kojima nekom licu preti deportacija”.
Posledice koje Srbija može da snosi ukoliko ne ispoštuje odluke suda, jesu pre svega da sud u nekoj presudi utvrdi da je do kršenja odluke došlo i da zbog toga traži dodatnu naknadu štete. Druga posledica je da na dalje raspravu o slučaju vodi Komitet ministara Saveta Evrope.
„Ovaj komitet može da utvrdi da Srbija ne poštuje obaveze koje ima kao članica Saveta Evrope. Ako, u slučaju korišćenja soničnog oružja, Srbija ne da potpune i ispravne podatke, sud će izreći potrebne mere. Evropski sud nikako neće biti zadovoljan nepotpunim saopštenjem od dva paragrafa.”
Hitnost postupka
Milanović dodaje da javnost mora imati u vidu da se radi o jednom veoma hitnom postupku, te da je ovakva vrsta postupka veoma retka.
Upravo zbog hitnosti, nevladine organizacije su se direktno obratile sudu u Strazburu, obično poslednjoj instanci u pravnim procedurama, do koje slučaj dolazi tek kada se iscrpe sve mogućnosti nacionalnih pravosudnih organa.
„Slučajevi ovakve tematike i ovolike političke osetljivosti, nisu nešto što je sud do sada imao u svojoj praksi u mnogo navrata. Ne možemo da predvidimo odluku suda, ali Srbija mora tu odluku da poštuje”.
Zaključuje da čak i ukoliko sud u Strazburu ne donese nikakvu meru, to nužno ne znači da nema prostora za dalji rad na slučaju, niti da sigurno nije došlo do korišćenja soničnog oružja.
Vučić: „Nemamo šta da krijemo”
Za to vreme, predsednik Srbije tvrdi da je u Briselu u utorak najvišim zvaničnicima Evropske unije (EU) preneo da na protestu u Beogradu 15. marta „nije bilo upotrebe zvučnog topa” i da su srpske vlasti spremne da EU to proveri.
Posle radne večere sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, Vučić je rekao da vlast u Srbiji „nema šta da krije”.
„Rekao sam mojim domaćinima da nije bilo nikakvog zvučnog topa, da smo spremni da to provere na svaki način i da ćemo pružiti odgovor i Evropskom sudu za ljudska prava, bez obzira što to nigde u Evropi nije zabranjeno za korišćenje”, rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je „Srbija spremna za svaku vrstu procesa” i optužio nevladine organizacije koje su se obratile Evropskom sudu da „učestvuju u pokušaju obojene revolucije u Srbiji”.
Najavio je i da u Beograd „za dva do tri dana dolazi FSB (ruska Federalna služba bezbednosti)”, a da se nada da će „za sedam, osam dana doći i FBI (američki Federalni istražni biro)”, kako bi dalje sproveli istragu o upotrebi zvučnog topa.
Ovu najavu je oštro osudio lider pokreta “Kreni promeni” Savo Manojlović, uz argument da je potpuno neprihvatljivo mešanje stranih bezbednosnih službi, čija je uloga, kako kaže, da vode računa o sopstvenim interesima.
„Srbija je članica UN, Saveta Evrope i OEBS, kao i potpisnica međunarodnih ugovora, pa je normalno da one sprovode istragu, kao što peticijom zahteva 600.000 građana,“ rekao je Manojlović u saopštenju.
„Vreme“ od prvog dana istražuje šta se dogodilo u Ulici kralja Milana. Dobili smo niz svedočanstava o tome šta se događalo, ali i dalje ostaje nerešeno pitanje – šta je izazvalo paniku među učesnicima protesta u Beogradu 15. marta.
O svemu tome čitajte u istraživanju u narednom broju nedeljnika „Vreme“ od četvrtka 27. marta.
