Foto: Pixabay
Oko polovina od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, ima mesečnu zaradu do 65.000 dinara. Sa ovom sumom novca građani različito preživljavaju, zavisi u kom gradu žive. U prestonici se sa ovim novcem životari i nekvalitetno hrani, kažu građani, dok na Istoku Srbije na kraju meseca može malo da se uštedi
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) oko polovine ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, ima mesečnu zaradu od 65.000 dinara.
Mnimalna primanja su oko 42.000, a prosečna oko 86.000 dinara.
Devetnaestogodišnji Vladislav Belikov iz Smedereva želeo je da se preseli u Beograd, pa je pokrenuo temu na sajtu Redit, može li se sa 65.000 dinara preživeti mesec dana u glavnom gradu Srbije?
“Prvo sam dobio brutalne odgovore, ali je većina predloga bila da ipak ostanem u Smederevu sa porodicom, a ne da dođem i budem sam u Beogradu, i to u nekoj memljivoj sobi“, kaže Belikov za BBC na srpskom.
Dodao je da su mu na početku pisali da je lud i pitali ga za magiju kojom misli da izvede poduhvat života u glavnom gradu sa tom svotom.
„Ako iznajmljuješ stan u Beogradu, sa tim parama ne možeš da preživiš, osim ako ne jedeš nudle i bojler pališ samo pre tuširanja“, poručio mu je jedan od korisnika Redita.
U Beogradu se životari
Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva kaže da u Beogradu podstanarima više od polovine zarade od 65.000 dinara ode na kiriju.
„Od početka rata u Ukrajini, najam stanova u Srbiji drastično je poskupeo, pa ako neko želi da živi u Beogradu, a da to nisu prigradska naselja Kovilovo ili Dunavac, mora da izdvoji za mesečnu rentu u proseku 30.000 dinara.
„Kada na to dodamo plaćanje računa, što je oko 10.000, za život ostane oko 25.000 dinara – dnevno je za hranu na raspolaganju nešto manje od hiljadarke“, procenjuje Gavrilović.
Da je gotovo nemoguće živeti sam u Beogradu sa 65.000 dinara i biti podstanar Belikovu su poručili i mnogi korisnici Redita.
„Tražio sam stan, daleko od centra Beograda, piše da ima 30 kvadrata, ali je žena sigurno računala i terasu, jer kad sam ušao unutra, udarila me je žestoka depresija, a koštao je 300 evra mesečno“, napisao je jedan od njih.
Osim paprenih kirija, na život u glavnom gradu Srbije utiču i ostali troškovi – hrana, računi za komunalije i prevoz.
Belikov je zaključio da ne može da se preseli u Beograd.
Novi Sad takođe skup
Nije jeftin ni život u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji, na oko 80 kilometara severno od Beograda.
Sa 65.000 dinara, dvadesetpetogodišnja Jelena Jeličić ne može mnogo. Za kiriju je potrebno 200 evra, nešto manje od 24.000 dinara, a za račune još 12.000.
„Uz to, novac mi je odlazio na hranu i cigarete“, kaže Jeličić za BBC.
Prosečna plata u Novom Sadu je 100.710 dinara. Govori i da je teško živeti u Novom Sadu sa tim novcem, ako nemaš nekog da deliš troškove.
U Nišu stisnuto i skromno
Jovan Stojmenović je došao u Niš, treći grad po veličini u Srbiji, „zbog posla i dodatnog usavršavanja“. „Dok to sve ne završim, živim vrlo stisnuto i skromno.
„Ne mogu da kažem da živim, više je to preživljavanje sa mojim mesečnim primanjima“, kaže Stojmenović.
Iznajmljuje garsonjeru u centru Niša za 250 evra, što je bar za 100 više nego 2020. godine.
„Ostatak para ode na račune za komunalije i hranu.
O izlascima i putovanjima, kaže, može samo da sanja.
Pančevo, Čačak i Zaječar
Kako piše BBC na srpskom, Pančevcima su nove fabrike podigle troškove života. Život u Pančevu nije bio tako skup dok se nisu izgradile nove fabrike, otvorio veliki tržni centar, ali i doselili mnogi stanovnici Beograda.
U Čačku se kažu, najkomotnije živi kod roditelja. Dok u Zaječaru od 65.000 dinara, može nešto i da se uštedi. Sonja Denčić iz Zaječara, u istočnoj Srbiji kaže za BBC da za razliku od Beograda, život u Zaječaru nije toliko skup.
U Vranju može i sa jednom platom
Za struju se izdvaja 3.500, za drva 4.000, za hranu 30.000, gorivo 5.000, isto toliko za garderobu, a za kućnu hemiju i ličnu higijenu ode 3.000 dinara mesečno, sračunala je četrdesetpetogodišnja Svetlana Stanojković iz Vranja, na jugu Srbije.
Prosečna plata u Vranju u avgustu bila je 67.304 dinara, podaci su RZS.
Trećina troškova „ode“ na hranu i sokove
Anketa Republičkog zavoda za statistiku o potrošnji domaćinstva u 2022 pokazala je da najmanje prosečne mesečne troškove imaju domaćinstva u regionu Južne i Istočne Srbije – 74.923 dinara.
Najveće mesečne troškove imaju domaćinstva u Beogradu – 87.037 dinara u proseku, sledi region Zapadne Srbije i Šumadije (76.685 dinara), pa Vojvodina (76.018 dinara).
Prema rezultatima ankete najveći deo mesečne potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji odlazi na hranu i bezalkoholna pića – 28.246 dinara (36 odsto).
Najveći deo tog novca izdvaja se za meso i mesne prerađevine (11,5 odsto), zatim za hleb i žitarice (5,2 odsto), mleko i mlečne proizvode (5,1 odsto), povrće (4,1 odsto), voće (2,2 odsto), ostale prehrambene proizvode (1,7 odsto), šećer, džem, med, čokoladu, i konditorske proizvode (1,6 odsto), mineralnu vodu, bezalkoholna pića i sokove (1,3 odsto), kafu, čaj i kakao (1,3 odsto), ulja i masti (1,2 odsto), ribu i prerađevine od ribe (0,8 odsto).
Z.S/BBC/RZS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
