Ambasador Bosne i Hercegovine pri Ujedinjenim nacijama Zlatko Lagumdžija objavio je u sredu uveče na društvenoj mreži X da je finalni predlog nacrta Rezolucije „Međunarodni Dan refleksije i komemoracije Genocida u Srebrenici 1995“ predat predsedniku Generalne skupštine UN-a Denisu Frensisu i svim stalnim misijama
„Nakon više krugova inkluzivnih konsultacija, finalni predlog Rezolucije ‘Međunarodni Dan refleksije i komemoracije Genocida u Srebrenici 1995’, od strane ‘cross- regional core group’, otišao je prema predsedniku Denisu Frensisu i svim stalnim misijama u UN“, napisao je Lagumdžija 1. maja kasno uveče na mreži X.
Šta piše u finalnom nacrtu
U finalnom predlogu rezolucije, koji je Radiju Slobodna Evropa prosleđen iz Memorijalnog centra Potočari, navodi se odluka UN-a „da 11. juli proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. koji će se obiležavati svake godine.
UN, navodi se u tekstu, „osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da očuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i iskrivljavanja činjenica, te pojave genocida u budućnosti“.
„Takođe“, navodi se dalje, UN „bez rezerve osuđuje radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući one odgovorne za genocid u Srebrenici“.
image(186)Prosleđeno RSE iz Memorijalnog centra Srebrenica
Naglašava se i važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i prema njima dostojanstvenog pokopa i poziva na nastavak procesuiranja onih počinitelja genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom.
Rezolucijom se „pozivaju sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz dužno poštovanje relevantnih odluka ICJ-a“.
Od generalnog sekretara UN traži se da „uspostavi program informisanja pod nazivom “Genocid u Srebrenici i Ujedinjeni narodi”, počevši sa svojim aktivnostima i pripremama za 30. godišnjicu 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da skrene pažnju na ovu rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih naroda i organizacijama civilnog društva za odgovarajuće poštovanje“.
Takođe, rezolucijom UN „pozivaju se sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih naroda, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i drugi relevantni sudionici da obiležavaju Međunarodni dan, uključujući posebna obeležavanja i aktivnosti u znak sećanja i počast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svijesti javnosti“.
Održane neformalne konsultacije
U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku proteklih dana održane su neformalne konsultacije o Nacrtu rezolucije kojom se 11. juli proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Kako je ranije objavljeno na zvaničnoj stranici UN-a, konsultacije o nacrtu nazvanom „Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995.“ sazvale su stalne misije Nemačke i Ruande, zajedno sa misijama Albanije, Bosne i Hercegovine, Čilea, Finske, Francuske, Irske, Italije, Jordana, Holandije Lihtenštajna, Malezije, Novog Zelanda, Slovenije, Turske i Sjedinjenih Država.
Prethodno je u Savetu bezbednosti UN-a 30. aprila održana sednica o BiH na zahtev Rusije, koja je kao povod za raspravu istakla narušavanje sigurnosne situacije i rizike podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Rusija je zatražila sednicu nakon pisma Željke Cvijanović, člana Predsedništva BiH iz srpskog naroda, koje je poslala Veću sigurnosti UN-a.
Lobiranje protiv usvajanja rezolucije
Sednica se održala u momentu dok Srbija i političari entiteta Republika Srpska (RS), uz saveznika Rusiju, lobiraju protiv usvajanja rezolucije o genocide u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN-a, koja će na dnevnom redu biti u maju.
Kada se pre devet godina odlučivalo o rezoluciji o genocidu u Srebrenici u Veću sigurnosti UN-a, za neusvajanje dovoljan je bio veto Rusije. Ovoga puta, na Generalnoj skupštini ne postoji mogućnosti ulaganja veta za blokiranje donošenja rezolucije.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, službeni Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid.
Više desetina krivičnih prijava
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid, u kojem je u julu 1995. godine pobijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Za ove zločine, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Inzko, koristeći Bonska ovlašenja, nametnuo je 23. jula 2021. dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i propisuje kazna za negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Podneseno je više desetaka krivičnih prijava, ali gotovo tri godine kasnije nema potvrđene optužnice.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Najmanje pet država članica Evropske unije protivi se otvaranju Klastera 3 sa Srbijom, saznaje Radio Slobodna Evropa. Holandija je potvrdila da se protivi nastavku pregovora u ovom trenutku
Kineski raketni sistem HQ-9, koji po nameni često porede sa ruskim S-400, mogao bi da postane deo naoružanja Vojske Srbije. Potencijalna nabavka izazvala je različite reakcije – od vojnih analiza do političkih upozorenja iz pojedinih zapadnih zemalja
Ivan Bijelić i Lazar Dinić, poznati aktivisti koji su više puta privođeni i napadani, navodno su hteli da izvuku novac za „uništenu opremu“ koju nisu ni imali. To za novi broj „Vremena“ tvrdi fotograf i aktivista Gavrilo Andrić
Kako je moguće da je „Informer" znao do detalja šta je Zdravko Ponoš rekao u policiji čim je saslušanje završeno? Kako su tačno znali kada će policija upasti u zgradu Rektorata u martu ove godine? Zašto se krivična dela curenja informacija iz istražnih postupaka ne gone po službenoj dužnosti
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je političke lidere i poslanike svih političkih stranaka da pokažu državničku odgovornost i okupe se oko pitanja koja određuju evropsku budućnost Crne Gore
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Foto: UN videograb
