Šta stoji u finalnom nacrtu Rezolucije o genocidu u Srebrenici

Konačni predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici upućen je predsedniku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Denisu Frensisu i svim stalnim misijama, objavio je ambasador Bosne i Hercegovine pri UN Zlatko Lagumdžija, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

„Nakon više krugova inkluzivnih konsultacija, finalni predlog Rezolucije ‘Međunarodni Dan refleksije i komemoracije Genocida u Srebrenici 1995’, od strane ‘cross- regional core group’, otišao je prema predsedniku Denisu Frensisu i svim stalnim misijama u UN“, napisao je Lagumdžija 1. maja kasno uveče na mreži X.

Šta piše u finalnom nacrtu

U finalnom predlogu rezolucije, koji je Radiju Slobodna Evropa prosleđen iz Memorijalnog centra Potočari, navodi se odluka UN-a „da 11. juli proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. koji će se obiležavati svake godine.

UN, navodi se u tekstu, „osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da očuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i iskrivljavanja činjenica, te pojave genocida u budućnosti“.

„Takođe“, navodi se dalje, UN „bez rezerve osuđuje radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući one odgovorne za genocid u Srebrenici“.

image(186)

Naglašava se i važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i prema njima dostojanstvenog pokopa i poziva na nastavak procesuiranja onih počinitelja genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom.

Rezolucijom se „pozivaju sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz dužno poštovanje relevantnih odluka ICJ-a“.

Od generalnog sekretara UN traži se da „uspostavi program informisanja pod nazivom “Genocid u Srebrenici i Ujedinjeni narodi”, počevši sa svojim aktivnostima i pripremama za 30. godišnjicu 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da skrene pažnju na ovu rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih naroda i organizacijama civilnog društva za odgovarajuće poštovanje“.

Takođe, rezolucijom UN „pozivaju se sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih naroda, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i drugi relevantni sudionici da obiležavaju Međunarodni dan, uključujući posebna obeležavanja i aktivnosti u znak sećanja i počast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svijesti javnosti“.

Održane neformalne konsultacije

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku proteklih dana održane su neformalne konsultacije o Nacrtu rezolucije kojom se 11. juli proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Kako je ranije objavljeno na zvaničnoj stranici UN-a, konsultacije o nacrtu nazvanom „Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995.“ sazvale su stalne misije Nemačke i Ruande, zajedno sa misijama Albanije, Bosne i Hercegovine, Čilea, Finske, Francuske, Irske, Italije, Jordana, Holandije Lihtenštajna, Malezije, Novog Zelanda, Slovenije, Turske i Sjedinjenih Država.

Prethodno je u Savetu bezbednosti UN-a 30. aprila održana sednica o BiH na zahtev Rusije, koja je kao povod za raspravu istakla narušavanje sigurnosne situacije i rizike podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Rusija je zatražila sednicu nakon pisma Željke Cvijanović, člana Predsedništva BiH iz srpskog naroda, koje je poslala Veću sigurnosti UN-a.

Lobiranje protiv usvajanja rezolucije

Sednica se održala u momentu dok Srbija i političari entiteta Republika Srpska (RS), uz saveznika Rusiju, lobiraju protiv usvajanja rezolucije o genocide u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN-a, koja će na dnevnom redu biti u maju.

Kada se pre devet godina odlučivalo o rezoluciji o genocidu u Srebrenici u Veću sigurnosti UN-a, za neusvajanje dovoljan je bio veto Rusije. Ovoga puta, na Generalnoj skupštini ne postoji mogućnosti ulaganja veta za blokiranje donošenja rezolucije.

Uprkos presudama međunarodnih sudova, službeni Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid.

Više desetina krivičnih prijava

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid, u kojem je u julu 1995. godine pobijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Za ove zločine, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.

Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Inzko, koristeći Bonska ovlašenja, nametnuo je 23. jula 2021. dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i propisuje kazna za negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Podneseno je više desetaka krivičnih prijava, ali gotovo tri godine kasnije nema potvrđene optužnice.