Kosovski parlamentarni izbori održaće se za mesec i po dana, te su u toku sertifikacije prijavljenih kandidata. Jedna od njih je i Srpska lista koja je ove nedelje imala problema zbog nepotvrđivanja u Centraloj izbornoj komisiji Kosova (CIK). Zašto? Koja je politička pozadina, ako je zakonski sve ispravno? Šta kaže međunarodna zajednica
Poslednja vest u vezi seritfikacije Srpske liste za učešće na parlamentarnim izborima na Kosovu (9. februara) glasi: „Izborni panel za žalbe i predstavke (IPŽP) poništio je u sredu (25. decembra) odluku Centralne izborne komisije (CIK) o nesertifikovanju Srpske liste i naložio CIK-u da tu listu sertifikuje”.
Foto: KoSSevCentralna izborna komisija Kosova (CIK) Foto: KoSSev
Od trenutka donošenja odluke IPŽP-a postoji rok od 48 sati za podnošenje žalbe Vrhovnom sudu protiv odluke. Zato će CIK sačekati da se pravni postupci okončaju pre nego što ovu tačku uvrsti u dnevni red, naveo je portparol CIK-a Valjmir Eljezi u izjavi za Gazeta Express.
Šta se dogodilo?
U ponedeljak (23. decembra) dva člana Samoopredeljenja u CIK-u, Sami Kurteši i Alban Krasnići, izrazili svoje protivljenje potvrđivanju Srpske liste.
Zašto?
Kažu zbog nacionalističkih poziva predsednika Srpske liste Zlatana Eleka koji su izneti tokom predstavljanja liste.
„Nikada se ne pominje Republika Kosovo, već se kaže Kosovo i Metohija. Ne kaže se ‘živelo Kosovo, nego živela Srbija’. Predstavnici ove liste održavaju kontakt sa Vučićevom vladom, gde se može videti Radoičić, koji se dovodi u vezu sa terorističkim napadom u Banjskoj, a odnedavno i na Ibar-Lepenac“, rekao je Kurteši.
Reagovanje međunarodne zajednice
Zakonskog osnova za neodobravanje Srpske liste nije bilo, a to je potvrdio i dan nakon neodobravanja (u utorak) predsednik CIK-a Krešnik Radonjići.
Na ovu odluku CIK-a reagovala je i međunarodna zajednica: SAD, Evropska unija (EU), OEBS i nemački ambasador Jern Rode.
On je na društvenoj mreži „Iks” napisao da deli zabrinutost EU i SAD u vezi sa izostankom overavanja Srpske liste. „Jednaka primena zakona za sve je neophodna. Proces sertifikacije je strogo formalna procedura koju ne treba politizovati.“
Kakav je, onda, cilj ovog igrokaza?
Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić i, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 za „Vreme” kaže da je Pokret samoopredeljenje iskoristio pozornicu CIK-a da bi izvršio pritisak na nadležne organe kako bi došlo do eventualne zabrane učešća Srpske liste na predstojećim izborima za Skupštinu Kosova.
Naš sagovornik, takođe, kaže da za ovakvu odluku nije postojala zakonska osnova i da je ovaj igrokaz „imao za cilj pozicioniranje političkih aktera, pre svega Pokreta samoporedeljenje, kod nacionalno-opredeljenih glasača kod kosovskih Albanaca i smanjenje koalicionog potencijala Srpske liste za učešće u budućoj Vladi Kosova”.
Večiti derbi Beograda i Prištine
Kosovski premijer Aljbin Kurti je na ovo dešavanje poručio da niko ne bi trebalo da očekuje drugačiji stav članova Samoopredeljenja.
Sa druge strane predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da Aljbin Kurti pokušava da odstrani jednog političkog protivnika na KiM, a to je Srpska lista.
Koja je zapravo politička pozadina? Mijačić kaže da Pokret samoopredeljenje na sve načine pokušava da manipuliše emocijama birača na Kosovu po etničkoj osnovi, sve u cilju osvajanja većine glasova za samostalno formiranje Vlade bez koalicionih partnera.
„Otuda ne treba da iznenadi ukoliko se desi još neki sličan događaj koji će dodatno stvoriti podele na Kosovu”, ukazuje sagovornik „Vremena”.
Postupci i posledice
Podele na Kosovu su odavno već dovoljno izražene. Postavlja se pitanje popularnosti Srpske liste ne samo nakon ovog događaja, već i svega što se prethodnih godina dešavalo. Samo u prethodne dve godine Srpska lista je bila jedna od onih koja se „pobrinula” da o Srbima na Kosovu, od izlaska iz institucija u novembru 2022. godine, ne brine – niko.
„Ovi izbori će pokazati kakva je realna snaga Srpske liste, to jest da li će uspeti da osvoje svih deset rezervisanih skupštinskih mandata za pripadnike srpske zajednice, ili će ovog puta i drugi politički subjekti uspeti da osvoje mandate u kosovskom parlamentu”, objašnjava Mijačić.
Dodaje da su mnogi Srbi nezadovoljni postupcima Srpske liste u prethodnih nekoliko godina, ali je teško proceniti da li će se ovo nezadovoljstvo odraziti i na izborne rezultate.
„Svakako se očekuje da Srpska lista dobije manje glasova nego ranije, ali u ovom trenutku nije moguće proceniti koliko će to biti manje glasova, samim tim i manje mandata”, zaključuje naš sagovornik.
Za parlamentarne izbore na Kosovu prijavilo se 28 političkih subjekata, odnosno partija, koalicija, građanskih inicijativa i nezavisni kandidat. Pet stranaka je iz srpskih sredina. I to, Srpska lista, Partija kosovskih Srba, Za slobodu, pravdu i opstanak, Srpska demokratija i jedna građanska inicijativa Narodna Pravda.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Poslanici Biljana Đorđević i Đorđe Pavićević za „Vreme“ objašnjavaju šta se sve od jutra 4. marta dogodilo u Skupštini Srbije i zašto su bacili dimne bombe
Na optužnici, koja tek treba da bude potvrđena, su menadžerka za razvoj investicija AD „Infrastruktura Železnica Srbije“ Slobodanka Katanić, predsednik Komisije za tehnički pregled Milutin Savović i članica te Komisije Biljana Krstić
Vrhovno javno tužilaštvo je povodom nereda u Skupštini Srbije saoštilo da poslanički imunitet ne štiti od krivičnog gonjenja za izvršenje krivičnih dela u šta, proizilazi iz saopštenja, spada i bacanje dimne bombe u skupštinskoj sali
Nakon usvajanja dnevnog reda poslanici se potukli, a zatim su ubačene baklje i dimne bombe. Sala skupštine ispunjena je dimom. Predsednica Skupštine Ana Brnabić je, uprkos gotovo nemogućim uslovima za rad, odlučila da se sednica - nastavi. Oko 14 časova su izbili novi incidenti, ponovo su bačene dimne bombe, a Radomir Lazović je aktivirao protivpožarni aparat
U februaru su u okviru „borbe protiv korupcije“ pohapšene 153 osobe koje se ukupno terete za nešto više od dvadeset miliona evra. To u naprednjačkoj Srbiji mogu biti samo sitne ribe
Građanski protesti u Srbiji nastoje da suverenu moć vrate legalnom i legitimnom nosiocu najviše vlasti: narodu. Kao da su se obreli u starom Rimu pre 2500 godina u vreme vladavine Anastasija I
Predsednik u jedva popunjenim seoskim domovima kulture najavljuje veliki skup u Beogradu. On se jedino nada da druga strana neće umeti da izvede stvar do kraja. A onda će im se svetiti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
