Foto:Tibor Labanc
Asocijacija malinara Srbije predviđa da će zbog loših vremenskih uslova kvalitet ovogodišnje maline biti upitan, dok će rod biti manji skoro za trećinu.
Srbija je prošle godine izvezla 68.000 tona zamrznute maline, skoro upola manje u poređenju sa 2019. godinom, a među evropskim tržištima na koje Srbija najviše izvozi, malina se najskuplje prodaje u Belgiji i Velikoj Britaniji, a najjeftinije u Poljskoj.
Asocijacija malinara Srbije predviđa da će zbog loših vremenskih uslova kvalitet ovogodišnje maline biti upitan, dok će rod biti manji skoro za trećinu.
Međutim, proizvodnja, a naročito izvoz opadaju već duže vreme, upozorava se u analizi Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, piše portal Biznis i finansije.
Kako se navodi, malina se u Srbiji gaji na 22.000 hektara uz prosečan prinos od 5,4 tone po hektaru.
Proizvodnja maline je u periodu od 2018. do 2022. godine prosečno iznosila više od 118.000 hiljada tona, ali je beležila pad od 2,2 odsto godišnje.
Do smanjivanja proizvodnje, kako piše portal, dolazi zbog negativnih promena u klimi, nezadovoljavajućeg stanja zasada i kvaliteta sadnog materijala, nedostatka stručnog kadra i sezonske radne snage, ali i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.
Pročitajte još Malinari upozoravaju: Cena maline danas ista kao 2008. godine
Oko 95 odsto proizvodnje u Srbiji predstavljaju visokokvalitetne sorte „Vilamet“ i „Miker“, približno tri odsto čini „Tulamen“, a oko dva odsto druge sorte koje su nešto slabijeg kvaliteta.
Malina se najviše proizvodi u opštinama Arilje, Bajina Bašta, Brus, Valjevo, Guča, Kosjerić, Krupanj, Ivanjica i Mionica, na pretežno malim gazdinstvima, sa velikim učešćem manuelnog rada.
Kako se navodi u tekstu, u izvozu maline preovlađuje zamrznuta sa više od 97 odsto, dok preostalo čini sveža malina, a ovakva struktura izvoza je karakteristična za slabije razvijena tržišta, koja nisu u stanju da maksimalno valorizuju potencijal svojih prirodnih resursa. Ceo tekst pročitajte na Nova ekonomija
M.J./Nova ekonomija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
