Foto:Tibor Labanc
Asocijacija malinara Srbije predviđa da će zbog loših vremenskih uslova kvalitet ovogodišnje maline biti upitan, dok će rod biti manji skoro za trećinu.
Srbija je prošle godine izvezla 68.000 tona zamrznute maline, skoro upola manje u poređenju sa 2019. godinom, a među evropskim tržištima na koje Srbija najviše izvozi, malina se najskuplje prodaje u Belgiji i Velikoj Britaniji, a najjeftinije u Poljskoj.
Asocijacija malinara Srbije predviđa da će zbog loših vremenskih uslova kvalitet ovogodišnje maline biti upitan, dok će rod biti manji skoro za trećinu.
Međutim, proizvodnja, a naročito izvoz opadaju već duže vreme, upozorava se u analizi Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, piše portal Biznis i finansije.
Kako se navodi, malina se u Srbiji gaji na 22.000 hektara uz prosečan prinos od 5,4 tone po hektaru.
Proizvodnja maline je u periodu od 2018. do 2022. godine prosečno iznosila više od 118.000 hiljada tona, ali je beležila pad od 2,2 odsto godišnje.
Do smanjivanja proizvodnje, kako piše portal, dolazi zbog negativnih promena u klimi, nezadovoljavajućeg stanja zasada i kvaliteta sadnog materijala, nedostatka stručnog kadra i sezonske radne snage, ali i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.
Pročitajte još Malinari upozoravaju: Cena maline danas ista kao 2008. godine
Oko 95 odsto proizvodnje u Srbiji predstavljaju visokokvalitetne sorte „Vilamet“ i „Miker“, približno tri odsto čini „Tulamen“, a oko dva odsto druge sorte koje su nešto slabijeg kvaliteta.
Malina se najviše proizvodi u opštinama Arilje, Bajina Bašta, Brus, Valjevo, Guča, Kosjerić, Krupanj, Ivanjica i Mionica, na pretežno malim gazdinstvima, sa velikim učešćem manuelnog rada.
Kako se navodi u tekstu, u izvozu maline preovlađuje zamrznuta sa više od 97 odsto, dok preostalo čini sveža malina, a ovakva struktura izvoza je karakteristična za slabije razvijena tržišta, koja nisu u stanju da maksimalno valorizuju potencijal svojih prirodnih resursa. Ceo tekst pročitajte na Nova ekonomija
M.J./Nova ekonomija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
