Srbija pod maskama: Zašto je vazduh sve lošiji?

Aleksandra Radenković iz beogradskog naselja Batajnica kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je zabrinuta za svoje zdravlje jer vazduh u delu grada gde živi može da se vidi i ima izrazito neprijatan miris.

„Vazduh ne može da valja zato što vrlo često srećem da je samo jedan vozač u automobilu, što stvara dodatno zagađenje od gasova automobila i generalno sve manje ljudi se oslanja na gradski prevoz“, kaže ona.

Nađa iz Beograda svaki dan započinje praćenjem kvaliteta vazduha na aplikacijama i najviše brine zbog svoja četiri unuka, od kojih jedan ima astmu, kao i za svog psa.

„Imam četiri prečišćivača (vazduha) u kući“, kaže ona.

I Nebojša iz Beograda ima više aplikacija za merenje kvaliteta vazduha.

„Najveći problem je koliko vidim u tim lokalnim ložištima i tu bi trebalo nekako motivisati građane da pređu na neki drugi način zagrevanja tokom zime“, smatra on.

Izveštaji i upozorenja nadležnih institucija u Srbiji o zagađenom vazduhu obeležili su i ove godine početak grejne sezone. Grad Beograd upozorio je u oktobru da predstoje „epizode“ zagađenja vazduha, piše RSE.

Na zagađenje upozoravaju i stručnjaci.

Oko 5,3 miliona građana je u ovom trenutku izloženo zagađenom vazduhu, napisao je 9. novembra na društvenoj mreži X Dejan Lekić, kreator aplikacije „Xeco“ koja pokazuje podatke o kvalitetu vazduha u Srbiji.

Lekić je naveo i da u tom trenutku oko polovina populacije u Srbiji udisala „izuzetno loš vazduh„.

„Preklopio sam podatke o broju stanovnika u opštinama u Srbiji iz popisa sa podacima srednjih vrednosti (za taj dan), u ovom slučaju, suspendovanih čestica u vazduhu za te opštine“, objašnjava Lekić.

Sličnu sliku pokazuje i državni Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. navodeći da je 2019. skoro polovina stanovništva Srbije (44 odsto) živela u područjima u kojima je vazduh zagađen.

Foto: AP Photo/Darko Vojinović

Različiti podaci o zagađenju vazduha

Ipak, koliko je vazduh u Srbiji zagađen na dnevnom nivou različito govore podaci državne Agencije za zaštitu životne sredine i podaci na privatnim mobilnim aplikacijama jer koriste različite indekse kvaliteta vazduha.

Podaci Agencije pokazuju nešto bolji kvalitet vazduha jer je kriterijum koji koristi „blaži“, objašnjava Dejan Lekić, kreator aplikacije „„Xeco“.

„Aplikacija ‘Xeco’ koristi evropski indeks kvaliteta vazduha. On je nešto oštriji. Ako pogledate koncentracije samih materija, one su identične, razlika je u tome kako se one interpretiraju“, kaže Lekić.

Tako, na primer, zagađenje od 32.6 µg/m3 suspendovanih PM2.5 čestica u vazduhu u Negotinu u istočnoj Srbiji 14. novembra Agencija interpretira kao – prihvatljiv vazduh.

Ovaj isti podatak, prema Evropskom indeksu, znači da je vazduh lošeg kvaliteta.

Bez odgovora nadležnih

Iz Agencije za zaštitu životne sredine nisu odgovorili na pitanja RSE o tome zbog čega ne koriste Evropski indeks kvaliteta vazduha i za koliko mesta u Srbiji ne postoje adekvatna merna mesta kvaliteta vazduha.

Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama 2024. navela da Srbija treba da usvoji EU indeks kvaliteta vazduha.

Prema rečima Lekića, razlika postoji i u prezentovanju podataka jer Agencija ne daje podatak o prosečnoj zagađenosti vazduha u poslednja 24 sata, već samo u poslednjem satu.

On smatra da je važno da građani znaju koliki je dnevni prosek.

„Postoji razlika, na primer, da li provodite u zadimljenoj prostoriji jedan sat ili 24 sata. Ako ste u kontinuitetu izloženi u proseku lošoj koncentraciji nekih materija, to ostavlja mnogo lošije posledice po zdravlje nego ako ste u jednom satu na lošem vazduhu“, navodi on.

Lekić ističe i problem da država još uvek nema dovoljno mernih mesta na kojima se mere suspendovane čestice u vazduhu (PM10 i PM2.5.) koje su najčešći razlog lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji.

Foto: Vreme

Velika aerozagađenost i u ostalim gradovima u Srbiji

Na primer, Agencija trenutno ne beleži koncentraciju suspendovanih čestica, između ostalog, u Vranju na jugu zemlji i Kikindi na severu.

Podsetimo, poslednji godišnji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji pokazao je visok nivo zagađenja u svim većim gradovima, kao i prethodnih godina.

Kako je „Vreme“ pisalo, vazduh u Nišu i Pirotu spada u treću, najlošiju kategoriju i prekomerno je zagađen zbog štetnih PM10 i PM2.5 čestica. Kaskaju za njima Novi Sad, Pančevo, Smederevo, Kosjerić, Užice, Kruševac, Novi Pazar i Valjevo.

Naglo zahlađenje posle tropskih temperatura navelo je mnoge građane Srbije da otpočnu sezonu grejanja. Međutim, u nedostatku ogreva, greju se na sve što može da gori – kuhinjske krpe, odeću, parket, plastiku.

Poslednji godišnji Izveštaj Agencija za zaštitu životne sredine o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji pokazuje da je vazduh u Nišu i Pirotu u trećoj, najlošijoj kategoriji i prekomerno je zagađen zbog štetnih PM10 i PM2.5 čestica. Godišnje vrednosti PM10 čestica prekoračene su i u Leskovcu, dok je u Vranju prekoračena dnevna granična vrednost ugljen-monoksida, pišu Južne vesti.

Kako je navedeno u izveštaju, Niš i Pirot su na spisku gradova treće kategorije zagađenosti zbog prekoračenja PM10 i PM2.5 čestica. Tu su i Novi Sad, Pančevo, Smederevo, Kosjerić, Užice, Kruševac, Novi Pazar i Valjevo.

Godišnja granična vrednost štetnih PM10 čestica, koje su jedan od glavnih pokazatelja toga koliko je vazduh zagađen, iznosi 40, a na mernoj stanici kod leskovačke Medicinske škole je srednja vrednost za prošlu godinu čak 69.

U Leskovcu je izmerena i najviša maksimalna dnevna vrednost PM10 čestica – 270.

Kada je reč o PM2.5 česticama, granična vrednost, koja iznosi 25, prekoračena je u Nišu (31), kao i u Čačku, Gornjem Milanovcu i Šapcu.

Godišnja granična vrednost ugljen-monoksida nije prekoračena prošle godine ni na jednoj mernoj stanici, ali je dnevna granična vrednost bila veća od dozvoljene, između ostalih gradova, u Vranju.

Kako ističu iz Agencije, u Nišu je prekoračenja graničnih vrednosti tokom 2023. bilo ukupno 63 dana i tokom poslednje tri godine se ta cifra nije značajno menjala.

Tim 42: Zdravlje Leskovčana ugroženo

To što je Leskovac u samom vrhu po zagađenosti u Srbiji iz Tima 42 vide kao alarmantno.

„Rezultati ovih merenja ne ulaze u zvaničnu ocenu stanja kvaliteta vazduha, pa iako već drugu godinu zaredom pokazuju da je vazduh u Leskovcu prekomerno zagađen, istovremeno se na osnovu informacije da je zona Srbija ocenjena kao I kategorije – čist ili neznatno zagađen stiče potpuno pogrešan utisak da je istog kvaliteta i vazduh u Leskovcu“, naveli su iz organizacije Tima 42.

Zbog takve kategorizacije, dodaju, lokalna samouprava nema obavezu da izradi Plan kvaliteta vazduha i da sprovede određene mere za poboljšanje kvaliteta vazduha. U međuvremenu, smatraju, zdravlje Leskovčana je ugroženo.

Izvor: Radio Slobodna Evropa