Crna Gora je najavila da uvodi radni dan od sedam sati, ali u Srbiji se u skorije vreme neće desiti ništa slično. Kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jučerašnjoj konferenciji za medije – i 40 sati rada nedeljno je malo, a sedmočasovno radno vreme u Crnoj Gori je „dodvoravanje narodu“.
Vučić je stavio do znanja da dok on bude predsednik i imao uticaja u većinskoj partiji u Narodnoj skupštini – to nikada neće prihvatiti.
„A srećom po vas, moj mandat uskoro ističe, pa vi onda izaberite te pametne koji vole da ne rade ništa, a da zemlja ide napred. Objasnite mi kako je moguće da za 35 sati uradite isto kao i za 40 sati. Inače, mislim da je 40 sati malo radnog vremena i baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovek mora da radi više“, rekao je on i dodao da je jedna politička partija kao jedan od uslova za saradnju sa SNS-om tražila da se ne radi nedeljom i da se skrati radno vreme, što je on odbio.
„Još malo, pa da se ne radi uopšte. Svi smo se mi i približili tome, vidite koliko odmora imamo, koliko idemo na ‘city break’ destinacije“, izračunao je predsednik.
Vučić je onda prognozirao da će se trend smanjenja radnog vremena nastaviti, pa će se na kraju raditi 24 sata u nedelji.
„Kako možete da za 24 sata naberete isto jagoda kao za 40? I ja to treba da podržim, aj‘, narode, lezi ‘lebe da niko ništa ne radi, a svi ćemo da živimo lepo… Aj‘ svima čarter letove na Maldive i Sejšele, ko nije bio. Ne može. Do 2027. od tog posla nema ništa, a posle radite dva sata dnevno“, rekao je on.
Stefanović: Profit na eksploataciji ljudi i ponižavanju građana
Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, reagujući na izjavu predsednika Srbije, rekao je da su srpski radnici za Prvi maj od Aleksandra Vučića dobili obećanje da nikada neće smanjiti radnu nedelju na sedam sati, čemu teži ceo svet.
„To je njegov odgovor na činjenicu da radnici u Srbiji rade 42,3 sata nedeljno, što je pet sati više od radnika u Evropi, koji rade 37,2 sata. Od naših radnika više rade samo u Turskoj, a po primanjima smo na dnu u Evropi“, naveo je Stefanović u pisanoj izjavi.
On je istakao da to ne čudi od čoveka koji nema nijedan radni sat u životu, ali uporno vodi politiku jeftine radne snage koja ljude pretvara u moderne robove, „dok se novokomponovani naprednjački bogataši, njegovi kumovi i partneri, bogate preko grbače naroda i zakupljuju avione i hotele u Veneciji da proslave rođendan“.
„Nakon ove Vučićeve najave i priče da ljudi ne treba da idu na more i odmore, nikog ne bi začudilo da dok vređa radnike iz Čikaga vrati i dečji rad, jer njega ne interesuju ni ljudi ni produktivnost, koja je dokazano veća u kraćoj radnoj nedelji, već samo profit koji se bazira na eksploataciji ljudi i ponižavanju građana“, kazao je Stefanović.
Izjava predsednika da je „i 40 sati radnog vremena malo“ u skladu je sa stvarnim radnim vremenom srpskih radnika. Sindikati upozoravaju da radnici najčešće provode preko 40 časova nedeljno na poslu, a podaci Eurostata govore da radnici u Srbiji prosečno nedeljno rade 42,1 sat, što je najviše u Evropi, odnosno šest ili sedam sati više od proseka nedeljnih radnih sati u državama Evropske unije.
Prosečna plata, ipak, ne prati dužinu vremena provedenog na radnom mestu. Politikolog koji se bavi radničkim pravima i sindikatima Nikola Tamburkovski objasnio je nedavno za Demostat da je prosečna plata u Srbiji 811 evra, a nižu platu u regionu imaju radnici u Severnoj Makedoniji, Albaniji i Bosni.
Za radnike san neradna nedelja i praznici
U većem delu Evrope rad nedeljom je regulisan ili su ljudi barem više plaćeni. U Hrvatskoj, gde su Crkva i sindikati progurali „zabranu rada nedeljom“ – koja i dalje ima puno izuzetaka – broj izdatih fiskalnih računa nije pao, naprotiv. Podržavaoci ideje kažu da se ljudi naprosto naviknu pa idu u dućan od ponedeljka do subote.
U Srbiji, ipak, radnici za svoj rad nedeljom nisu plaćeni ni dinara više. A, osim nedeljom, radnici često rade i praznicima koji bi zvanično trebalo da budu neradni. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je za N1 da je za mnoge radnike san da im praznik bude neradan.
„Rad praznikom predstavlja nepoštovanje onoga što smo u civilizacijskoj borbi ostvarili, još gore je što kolektivni ugovori mogu da predvide da se u dane praznika radi, ali u tim slučajevima bi radnici morali da imaju uvećanu zaradu najmanje za 110 odsto“, kaže potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
On je kazao da postoji propis o tome, ali da bi trebalo da se „širi svest“.
„Poslodavci i sindikati bi trebalo to da rade, da ako se radi na dan praznika omoguće pravo radnicima da im bude plaćeno više. Postoje mehanizmi preko inspekcije i privatnih tužbi da se to pravo ostvari ukoliko je uskraćeno. Međutim, veliki problem je i u tome što imamo branu sindikalnog organizovanja, iako imamo zakon koji to dozvoljava. Sindikati ne uspevaju da poslodavce i predstavnike izvršne vlasti nateraju da se Zakon o radu iz 2014. godine dopuni, tako što bi između ostalog, imali sankciju ukoliko poslodavac uskrati ovo pravo radnicima. Taj zakon je 2014. prošao bez javne rasprave, po hitnom postupku, politički predstvanici i predstavnici poslodavaca nisu uvažili proceduru koja je normalna u uređenim društvima kada se donose važni zakoni kao što je ovaj“, rekao je Vuković.
On je naveo i da mnogi ljudi rade praznicima, i u privatnom i javnom sektoru.
„U Srbiji nisu urušena radnička prava samo tokom praznika, radnici u Srbiji rade najviše u Evropi. Trebalo bi da kada su verski, državni i međunarodni praznici imamo svest o tome u društvu i da se tada ne radi. Sav teret, kako neki kažu rasta naše ekonomije, pada na radnike, a taj rast prisvaja samo sloj ili dva zaposlenih. Rad treba da se humanizuje ako se razmišlja o budućnosti“, zaključio je Vuković.
Neradna nedelja ne bi ugrozila ekonomiju
Vučiću je glavni argument za neuvođenje neradne nedelje da to ugrožava ekonomski rast, ali – da li je baš tako?
Naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović smatra da su takvi argumenti besmislice.
„Ako koristim rolnu toalet papira nedeljno, neću koristiti 6/7 rolni ako nedeljom ne rade prodavnice. Dakle promet može da opadne samo dok se ne naviknemo da drugačiju kulturu kupovine i života.“
„Pritom nije jasno kako je razvoj zakočen ako nedeljom ne rade oni poslodavci koji su do sada radili samo zato što je rad nedeljom bio jeftin – ako su oni nosioci razvoja, bolje je da se Vučić time ne hvali“, naveo je Reljanović za Međuvreme.
Dok se u zapadnim zemljama testira četvorodnevna radna sedmica, u Srbiji se i dalje radi „i svetkom i petkom“. Suzbijanje rada nedeljom pomoglo bi da se to barem malo poboljša, smatra Reljanović.
„Ako promet ostane isti, nema razloga da se zarade smanje čak ni ukoliko broj radnih sati bude smanjen, jer će očigledno radnici biti produktivniji i raditi intenzivnije u preostalim danima.“
