Foto: Sava Radovanović/Tanjug
Dok su se vlade svih drugih zemalja izjasnile o ruskom napadu na Ukrajinu, Vučić i dalje okleva. I ova tišina pri državnom vrhu govori mnogo
Dan nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će izneti zvaničan stav državnog vrha o događajima u Ukrajini, na njega se još uvek čeka. U međuvremenu je jutros počeo rat u Ukrajini, ruska vojska je napala na više lokacija.
Reakcije na rat na istoku Evrope uveliko su došle sa svih strana: države zapadne Evrope, države EU i članice NATO-a iskazale su jedinstveni stav; oglasio se i predsednik Turske, oglasila se Kina. I u regionu Zapadnog balkana svi su se oglasili, samo nema nikakvog stava zvanične Srbije.
Vučić je imao danas, u četvrtak 24. februara, najpre satanak sa ambasadorima Kvinte (EU, Nemačka, Ujedinjeno kraljevstvo, Francuska, Italija, SAD) i sa tog događaja imamo slike na instagramu predsednika Srbije i kratko obaveštenje da će se sve znati za 36 sati.
Nakon toga, Vučić je držao sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost. Opet smo videli slike na njegovom instragram profilu: s jedne strane predsednica Vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić, sa druge ministar vojni dr Nebojša Stefanović. Usledila je sednica Vlade Srbije posle koje nije bilo posebnog saopštenja ili obraćanja.
Za petak, 25. februar, najavljena je nova sednica Saveta za nacionalnu bezbednost a nakon toga, konačno, u 18 sati Vučić će se po ustaljenoj praksi „obrati narodu“.
Razumljivo je zašto Srbija nije prva rekla kako će da se odnosi prema ruskoj agresiji na Ukrajinu – mi bismo da budemo deo EU ali da nas brani Rusija i da nas razvija Kina, to je politika ovog režima. Ali je neobično da nema bukvalno nikakve izjave iz Vlade, bez obzira što je to tehnička vlada, kao ni iz Predsedništva.
Ova situacija kao da je ogolila sistem koji je Vučić uspostavio: niko ne sme ni da zucne bez njegovog odobrenja, ne postoji ni ministar spoljnih poslova, ni savetnik u predsedništvu ili ministarstvu koji bi mogao da kaže bilo kakvu, makar i najopštiju ocenu. Stvara se atmosfera kao da je Srbija napadnuta, kao da je Srbija u ratu i da mora da se pazi na svaki korak.
Za to vreme, režimski mediji se prave da izveštavaju nepristrasno objašnjavajući da Ukrajina jeste napadnuata, ali da za to postoje dobri razlozi, što je školski primer relativizacije nasilja.
Javnost je čula i neka druga mišljenja. Ivica Dačić, predsednik SPS-a, izjavio je da Srbija ni na koji način i ni po koju cenu ne bi smela da se pridružuje sankcijama Rusiji.
Slično je reagovao i predsednik Dveri Boško Obradović na tviteru.
Ovom zahtevu pridružila se i koalicija Suverenisti koja dodatno traži od Vučiča da ukine sankcije i Belorusiji koja je zajedno sa Ruskom Federacijom u ovom vojnom pohodu.
Na drugoj strani političkog spektra, stav o napadu na Ukrajinu izneo je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac koji je pozvao na poštovanje Međunarodnog prava i solidarnost sa građanima Ukrajine.
Kao i u mnogim situacijama ranije, Vučić okleva do poslednjeg trenutka da donese neku odluku. Sedi, čeka i gleda šta svi drugi govore, pa će verovatno na osnovu toga sutra izreći nekakv stav. Na njegovu sreću, diplomatija ima mehanizme i jezik da se izrazi svaki stav, čak i onaj koji bi neko mogao da razume kao kontroverzan.
Ako se ništa posebno ne dogodi u narednih 24 sata on će sutra iskoristiti krizu da predstavi sebe kao čoveka koji pod velikim pritiscima i pretnjama nikada ne poklekne i po svaku cenu brani interese Srbije.
Verovatno će govoriti sat i po da bi nam rekao da Srbija principijelno zahteva da se štiti međunarodno pravo, a da je protiv sankcija jer ih je sama preživela i da poziva sve strane da se vrate dijalogu.
Ako bude drugačije, to će biti baš velika promena.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
