Foto: Pixels
Svake četvrte sekunde u svetu jedna osoba izvrši samoubistvo, dok svake sekunde neko pokuša da se ubije, rezultati su istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Kada je reč o Srbiji, koja je na 13. mestu po broju samoubistava u svetu. Proteklih godina broj muškaraca u Srbiji preminulih od samoubistava tri do četiri puta je veći u odnosu na žene
Proteklih godina broj muškaraca u Srbiji preminulih od samoubistava tri do četiri puta je veći u odnosu na žene, saopštila je Inicijativa „Ne posmatraj. Reaguj“ povodom Međunarodnog dana muškaraca, koji se danas obeležava.
Svake četvrte sekunde u svetu jedna osoba izvrši samoubistvo, dok svake sekunde neko pokuša da se ubije, rezultati su istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Kada je reč o Srbiji, koja je na 13. mestu po broju samoubistava u svetu, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se godišnje ubije više od 1.300 ljudi.
Svi su žrtve patrijarhata
Veća je verovatnoća da će muškarci pribeći alkoholu da bi se izborili sa životnim izazovima, kao i da će umreti od posledica zloupotrebe alkohola ili psihoaktivnih supstanci, navodi se u saopštenju.
Kako se navodi, zaboravlja se da patrijarhat, osim žena, ugrožava i muškarce, jer od njih traži da budu „jaki“, da ne pokazuju emocije i strah, da se neprekidno takmiče i da dominiraju, što stvara pritisak na njih.
Naša kultura je neprijateljski raspoložena prema muškarcima koji pokazuju svoje emocije i izlaze iz „muške kutije“, posebno ako se te emocije percipiraju kao „meke“ ili „slabe“, poručili su iz Inicijative.
Femicid praćen samoubistvom
Do novembra 2022. godine dogodilo se 25 femicida, od kojih je osam praćeno samoubistavom ubice i šest pokušajem samoubistva.
U 2021. dogodilo se 26 femicida, od čega je pet praćeno samoubistavom ubice, dok je u 2020. godine od ukupno 29 femicida, 10 pratilo samoubistavo ubice. Tim slučajevima se kao društvo skoro pa i ne bavimo, naglasili su iz Inicijative.
Z.S/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kada žrtva ne dobije priliku da napravi izbor da li će živeti ili ne, to nije tragedija, u tome nema ničeg šekspirovskog – to je prosto zločin. Ako se već prave paralele sa velikim književnim delima, što neki čine kada samoubistvo počini neko ko je prethodno ubio ženu, moramo biti precizni: Romeo nije ubio Juliju, ni obrnuto
Ovakvo izveštavanje o suicidu, kakvo imamo u Srbiji, dovodi u direktnu opasnost one koji su u riziku od samoubistva. „Verterov efekat“ je naziv za pojavu povećanog broja samoubistava kada se mnogo i pogrešno izveštava o jednom konkretnom slučaju
Sve ono što je nekada bilo nezamislivo danas je postalo normalno, ne samo u tabloidima, nego i u onim medijima koji se deklarišu kao profesionalni
