Foto: Privatna arhiva
Nagrađeni projekat na konkursu za spomenik sećanja na žrtve Srebrenice koji bi se nalazio u Srbiji je šuma, ali je vrlo moguće da neće biti realizovan zato što takav spomenik nije po zakonu. Ne zbog šume, nego zbog Srebrenice
Spomenik je šuma. Za svakog ubijenog jedna sadnica. Te sadnice će rasti, razvijati se i s vremenom stvoriti šumu. Biće to šuma svih žrtava i predstavljaće prostor ozdravljenja Srbije. Način da se ponovo diše. Nova pluća Srbije.
Ovako bi se mogao opisati umetnički projekat „Šuma“, pobednik konkursa „Praznina“ za spomeničko rešenje koje bi u Srbiji podsećalo na žrtve genocida u Srebrenici. Autori su Mia David i Antonije Grgić, arhitekte iz Beograda i Zagreba.
Konkurs je raspisala Inicijativa mladih za ljudska prava, a podržalo ga je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke. Uslov je bio da učesnici budu iz Srbije, odnosno, u slučaju kolektiva, iz Srbije i Hrvatske.
Mia David kaže za portal „Vremena“ da u ovom političkom trenutku u Srbiji nije moguć spomenik žrtvama Srebrenice, i podseća da je donet novi zakon o spomen obeležjima koji uvodi kategorije poželjnih i nepoželjnih tema za spomenike.
„Postavilo se znači pitanje šta bi bio spomenik Srebreničkim žrtvama u zemlji koja ga ne želi“, kaže Mia David.
„Šuma se nametnula kao rešenje, jer šuma asocira na život. Bio bi to spomenik u bukvalnom smislu organski utkan i u zemlju i u zajednicu. Srebrenička šuma bi bila zalog mira koji bi rastao onako kako bi rasla šuma“, kaže Mia David.
Druga otežavajuća okolnost je javni prostor koji, u slučaju kad inicijator konkursa nije država, nije dostupan. „Samo država može da vam odredi prostor na kome će stajati vaš spomenik, Inicijativa mladih ne može.“
„Zato je naš projekat participativni, donacijama ćemo skupiti novac za kupovinu sadnica i zemljišta na kome će šuma rasti. S obzirom da spomenik nije na mestu stradanja, lokacija nije važna, može biti bilo gde. Biće tamo gde pronađemo parcelu odgovarajuće veličine, i koju možemo da kupimo od donacija.“
Šteta bi bilo da je ne nađu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
