Foto: Privatna arhiva
Nagrađeni projekat na konkursu za spomenik sećanja na žrtve Srebrenice koji bi se nalazio u Srbiji je šuma, ali je vrlo moguće da neće biti realizovan zato što takav spomenik nije po zakonu. Ne zbog šume, nego zbog Srebrenice
Spomenik je šuma. Za svakog ubijenog jedna sadnica. Te sadnice će rasti, razvijati se i s vremenom stvoriti šumu. Biće to šuma svih žrtava i predstavljaće prostor ozdravljenja Srbije. Način da se ponovo diše. Nova pluća Srbije.
Ovako bi se mogao opisati umetnički projekat „Šuma“, pobednik konkursa „Praznina“ za spomeničko rešenje koje bi u Srbiji podsećalo na žrtve genocida u Srebrenici. Autori su Mia David i Antonije Grgić, arhitekte iz Beograda i Zagreba.
Konkurs je raspisala Inicijativa mladih za ljudska prava, a podržalo ga je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke. Uslov je bio da učesnici budu iz Srbije, odnosno, u slučaju kolektiva, iz Srbije i Hrvatske.
Mia David kaže za portal „Vremena“ da u ovom političkom trenutku u Srbiji nije moguć spomenik žrtvama Srebrenice, i podseća da je donet novi zakon o spomen obeležjima koji uvodi kategorije poželjnih i nepoželjnih tema za spomenike.
„Postavilo se znači pitanje šta bi bio spomenik Srebreničkim žrtvama u zemlji koja ga ne želi“, kaže Mia David.
„Šuma se nametnula kao rešenje, jer šuma asocira na život. Bio bi to spomenik u bukvalnom smislu organski utkan i u zemlju i u zajednicu. Srebrenička šuma bi bila zalog mira koji bi rastao onako kako bi rasla šuma“, kaže Mia David.
Druga otežavajuća okolnost je javni prostor koji, u slučaju kad inicijator konkursa nije država, nije dostupan. „Samo država može da vam odredi prostor na kome će stajati vaš spomenik, Inicijativa mladih ne može.“
„Zato je naš projekat participativni, donacijama ćemo skupiti novac za kupovinu sadnica i zemljišta na kome će šuma rasti. S obzirom da spomenik nije na mestu stradanja, lokacija nije važna, može biti bilo gde. Biće tamo gde pronađemo parcelu odgovarajuće veličine, i koju možemo da kupimo od donacija.“
Šteta bi bilo da je ne nađu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
