Spomenik je šuma. Za svakog ubijenog jedna sadnica. Te sadnice će rasti, razvijati se i s vremenom stvoriti šumu. Biće to šuma svih žrtava i predstavljaće prostor ozdravljenja Srbije. Način da se ponovo diše. Nova pluća Srbije.
Ovako bi se mogao opisati umetnički projekat „Šuma“, pobednik konkursa „Praznina“ za spomeničko rešenje koje bi u Srbiji podsećalo na žrtve genocida u Srebrenici. Autori su Mia David i Antonije Grgić, arhitekte iz Beograda i Zagreba.
Konkurs je raspisala Inicijativa mladih za ljudska prava, a podržalo ga je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke. Uslov je bio da učesnici budu iz Srbije, odnosno, u slučaju kolektiva, iz Srbije i Hrvatske.
Mia David kaže za portal „Vremena“ da u ovom političkom trenutku u Srbiji nije moguć spomenik žrtvama Srebrenice, i podseća da je donet novi zakon o spomen obeležjima koji uvodi kategorije poželjnih i nepoželjnih tema za spomenike.
„Postavilo se znači pitanje šta bi bio spomenik Srebreničkim žrtvama u zemlji koja ga ne želi“, kaže Mia David.
„Šuma se nametnula kao rešenje, jer šuma asocira na život. Bio bi to spomenik u bukvalnom smislu organski utkan i u zemlju i u zajednicu. Srebrenička šuma bi bila zalog mira koji bi rastao onako kako bi rasla šuma“, kaže Mia David.
Druga otežavajuća okolnost je javni prostor koji, u slučaju kad inicijator konkursa nije država, nije dostupan. „Samo država može da vam odredi prostor na kome će stajati vaš spomenik, Inicijativa mladih ne može.“
„Zato je naš projekat participativni, donacijama ćemo skupiti novac za kupovinu sadnica i zemljišta na kome će šuma rasti. S obzirom da spomenik nije na mestu stradanja, lokacija nije važna, može biti bilo gde. Biće tamo gde pronađemo parcelu odgovarajuće veličine, i koju možemo da kupimo od donacija.“
Šteta bi bilo da je ne nađu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com