Foto: Privatna arhiva
Nagrađeni projekat na konkursu za spomenik sećanja na žrtve Srebrenice koji bi se nalazio u Srbiji je šuma, ali je vrlo moguće da neće biti realizovan zato što takav spomenik nije po zakonu. Ne zbog šume, nego zbog Srebrenice
Spomenik je šuma. Za svakog ubijenog jedna sadnica. Te sadnice će rasti, razvijati se i s vremenom stvoriti šumu. Biće to šuma svih žrtava i predstavljaće prostor ozdravljenja Srbije. Način da se ponovo diše. Nova pluća Srbije.
Ovako bi se mogao opisati umetnički projekat „Šuma“, pobednik konkursa „Praznina“ za spomeničko rešenje koje bi u Srbiji podsećalo na žrtve genocida u Srebrenici. Autori su Mia David i Antonije Grgić, arhitekte iz Beograda i Zagreba.
Konkurs je raspisala Inicijativa mladih za ljudska prava, a podržalo ga je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke. Uslov je bio da učesnici budu iz Srbije, odnosno, u slučaju kolektiva, iz Srbije i Hrvatske.
Mia David kaže za portal „Vremena“ da u ovom političkom trenutku u Srbiji nije moguć spomenik žrtvama Srebrenice, i podseća da je donet novi zakon o spomen obeležjima koji uvodi kategorije poželjnih i nepoželjnih tema za spomenike.
„Postavilo se znači pitanje šta bi bio spomenik Srebreničkim žrtvama u zemlji koja ga ne želi“, kaže Mia David.
„Šuma se nametnula kao rešenje, jer šuma asocira na život. Bio bi to spomenik u bukvalnom smislu organski utkan i u zemlju i u zajednicu. Srebrenička šuma bi bila zalog mira koji bi rastao onako kako bi rasla šuma“, kaže Mia David.
Druga otežavajuća okolnost je javni prostor koji, u slučaju kad inicijator konkursa nije država, nije dostupan. „Samo država može da vam odredi prostor na kome će stajati vaš spomenik, Inicijativa mladih ne može.“
„Zato je naš projekat participativni, donacijama ćemo skupiti novac za kupovinu sadnica i zemljišta na kome će šuma rasti. S obzirom da spomenik nije na mestu stradanja, lokacija nije važna, može biti bilo gde. Biće tamo gde pronađemo parcelu odgovarajuće veličine, i koju možemo da kupimo od donacija.“
Šteta bi bilo da je ne nađu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Da li narod prihvata da Kristijan Šmit ruši ustavni poredak Republike Srpske i da neustavni sud ruši Ustav i smenjuje narodom izabrane funkcionere“, glasi referendumsko pitanje o kojem će građani Republike Srpske odlučivati krajem oktobra
I pored pritiska Amerika, Priština istrajava u nameri da Srpskoj listi i Srpskoj demokratiji ne dozvoli da učestvuje na lokalnim izborima 12. oktobra
Naprednjaci godinama vladaju promocijom svemoći i zastrašivanjem. Sada, kada je strah u dobroj meri iščileo, zbunjeni su i dezorijentisani, pa Aleksandar Vučić primenom gole sile pokušava da reprodukuje strah. Tu nema nikakve strategije, to je dnevna reakcija na pobunu u društvu koja im izmiče kontroli
TV Informer emitovao je u četvrtak (21. avgust) „dokumentni film“, tačnije njegov drugi deo, „Vreme terora 2“. U novom „dokumentarcu“ u produkciji Centra za društvenu stabilnost, događaji iz Srbije povezuju se sa događajima iz Odese 2014. godine na način koji je objašnjiv samo prorežimskim medijima
Petoro uhapšenih nakon protesta održanih u Novom Sadu prošle nedelje pušteno je da se brani sa slobode
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
