Uz obrazloženje da pravosuđe mora da se uskladi sa evropskim zakonodavstvom, predsednik Narodne skupštine je za 16. januar 2022. raspisao referendum o promeni Ustava, kako bi mogao da se promeni način na koji se biraju sudije i tužioci. Referendum će se održati u skladu sa novim Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi po kome je za uspešnost referenduma potrebna prosta većina izašlih na glasanje.
Zakon o referndumu je izmenjen u skladu sa zahtevima protesta tokom kojih su blokirane saobraćajnice širom Srbije. Ali daleko spornije od samog zakona je ono o čemu će se građani na referndumu izjašnjavati.
Kratko rečeno: ova promena Ustava ima za cilj još veći uticaj politike na pravosudne organe.
U intervjuu za DW pravnica Sofija Mandić objašnjava da većina predloženih izmena Ustava „ili pogoršavaju situaciju ili je zadržavaju na pozicijama Ustava iz 2006. godine koji je omogućio politički uticaj na pravosuđe“.
Njeno tumačenje je da je sve to „klanje vola za kilo mesa“, jer je premalo urađeno da se poboljša Ustav.
Prema izmenama o kojima će se građani izjašnjavati na referendumu, izbor sudija i tužilaca se sasvim izmešta u pravne savete, ali tamo presudnu ulogu opet imaju ljudi koje vladajuća većina bira u Skupštini.
„Tako se (politički) uticaj zadržava, samo drugim sredstvima. Ogroman problem je što tužilaštvo ostaje pod šapom izvršne vlasti. Jer, najviši tužilac i dalje se bira u parlamentu, a pod njim su, poput vojne hijerarhije, svi ostali tužioci“, kaže Mandić za DW.
Dalje objašnjava da se u tužilačkom savetu broj članova iz redova tužilaca smanjuje, a u savetu ostaje kao član i Ministar pravde, te da je „sve to je kritikovala i Venecijanska komisija, koja je napisala da je ‚zabrinjavajuće‘ što će šest od jedanaest članova saveta birati direktno skupština“.
Centar za pravosudna istraživanja je predložio da u pravosudnim savetima dvotrećinsku većinu – osam od jedanaest članova – imaju sudije i tužioci, a troje preostalih da bira Narodna skupština.
„Čujemo predstavnike vlasti koji tvrde da je protiv evropskih integracija svako ko je protiv njihovih ustavnih promena. Ali to nije tačno, jer upravo preporuke EU iz skrininga za pregovaračko poglavlje 23 kažu da najmanje polovinu članova pravosudnih saveta moraju činiti sudije i tužioci, te da predstavnici Skupštine tu uopšte ne treba da budu – a ako jesu, da moraju imati samo deklarativnu, formalnu ulogu“, kaže u intervjuu za DW Sofija Mandić.
Ona kaže da srpska vlast izveštaj Venecijanske komisije o predloženim ustavnim promenama „pojednostavljuje do nepodnošljivosti“, jer da je do sada dala četiri mišljenja o ustavnim promenama u Srbiji, a u poslednjem „još jednom insistiraju“ da se smanji politički uticaj na dva pravosudna saveta.
Sofija Mandić će izaći na referendum i glasaće protiv, jer je to način da izrazi „protest i zbog nelegitimne jednopartijske Skupštine koja smatra da ima pravo da menja najviši pravni akt“.
Kaže da oni koji hoće da bojkotuju referendum izgleda da ne razumeju da bojkot referenduma nema snagu koju je imao 2006. jer je tada bila potrebna izlaznost od preko pedeset odsto, pa je „bojkot bio neka vrsta veta“.
A.I.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
