Dečak (12) i devojčica (14) poginuli su u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na pružnom prelazu u mestu Petka u Lazarevcu kada je na automobil u kojem su bili naleteo voz, objavio je „Blic„.
Nezvanično se saznaje da je u nesreći je poginuo i vozač za sada nepoznatog godišta, dok je otac dece (38) teško povređen.
Na automobil marke „audi“ je naleteo voz koji je saobraćao na liniji Prijepolje – Beograd.
„Svi uređaji na putnom prelazu su bili uključeni i potpuno ispravni, ali ih vozač putničkog vozila nije poštovao. Na lice mesta odmah su izašli MUP i Hitna pomoć“, saopšteno je iz Železnica.
Zašto? Zato što živimo u Srbiji
Prema svedočenju jednog od putnika iz voza, putnici u početku uopšte nisu bili svesni da je lokomotiva udarila u kola.
„Primetili smo da voz staje i da se iz pravca lokomotive digla velika prašina. Tek posle nekog vremena pored voza pojavio se čovek krvave glave i počeo da gađa kamenjem voz i pokušavao da uđe iako su sva vrata bila zaključana. Kasnije smo saznali da je to bio suvozač. Tada su stigli vatrogasci, hitna pomoć i policija. Svi smo bili šokirani kada je mašinovođa rekao da ima mrtvih i da je poginulo dvoje dece“, rekao je jedan od putnika voza za „Danas“.
Policija je putnike posle sat i po pustila iz voza oni su autobusima prebačeni do železničke stanice u Lazarevcu i nastavili drugim vozom ka Beogradu.
Na pitanje zašto na tom pružnom prelazu nema rampe, osoblje voza nam je reporterima „Danasa“ reklo: „Zato što živimo u Srbiji. Na tom mestu je veliko rastinje i često ni mašinovođa ni vozač ne mogu na vreme DA uoče jedni druge“.
„Infrastruktura železnica Srbije izražava saučešće porodicama nastradalih i žaljenje zbog nesreće koja se dogodila“, navode u saopštenju Železnice.
Redovni incidenti
Da je situacija sa pružnim prelazima u Srbiji alarmantna govori i situacija od prošlog meseca, kada se na društvenim mrežema pojavio snimak sa pružnog prelaza Kijevo na pruzi Beograd-Rakovica na kojem vozač automobila ukazuje mašinovođi da je u trenutku nailaska voza branik na pružnom prelazu podignut. Najpre su pojedini mediji preneli kako je vozač zaustavio voz, što je on demantovao rekavši da je želeo da skrene pažnju da ne dođe do nesreće.
Nakon tog snimka vozač je naknadno objasnio da je hteo da skrene pažnju da ne dođe do nesreće jer branici na tom pružnom prelazu ne rade.
„Pogledajte, ja sam stao na znak STOP, ali se voz ne vidi od kućice“, kazao je vozač automobila.
Objasnio je da je pri nailasku na pružni prelaz pogledao levo, pa desno i uvideo podignutu rampu. Približio se vozilom do prelaza i video da voz stoji nakon čega je izašao na prugu rekavši da se je problem sa branicima duži od mesec dana.
„Ja nisam prešao i zaustavio voz, voz je stajao, nego sam hteo da skrenem pažnju da neko ne pogine. Zamisilite da je noć, nema signalizacije, ni svetlosne ni zvučne, a pritom voz nije ni svirao“, naveo je vozač.
Na sledećem snimku vidi se upaljena svetlosna signalizacija koja ukazuje na dolazak voza, dok je branik na prelazu podignut.
Pružni prelazi rak rana putnih saobraćajnica
Prema nezvaničnim podacima, u poslednjih šest godina na pružnim prelazima dogodilo se više od 200 saobraćajnih nezgoda, u kojima je poginulo preko 30 i povređeno preko 150 osoba.
Iz Infrastrukture železnice Srbije ukazuju da je samo za veoma mali vbroj nezgoda kriva železnica.
„Na srpskim prugama, prema zvaničnim izveštajima nadležnih državnih organa, od 2000. do danas, samo u manje od 1% slučajeva za nesreće na putnim prelazima u kojima je bilo nastradalih ili povređenih odgovorna je bila železnica. Učesnici u drumskom saobraćaju često ne gledaju i ne osmatraju prugu prilikom prelaska, preduzimaju rizična i opasna kretanja mimoilazeći branike i polubranike, ne poštuju u dovoljnoj meri svetlosnu signalizaciju, te prelaze preko pruge iako je uređaj za obezbeđenje saobraćaja već spušten“.
U Srbiji postoje 2.104 pružna prelaza. Međutim, samo jedna petina je aktivna, tj. obezbeđena branicima, polubranicima, poluautomatskim načinom osiguranja ili svetlosnim saobraćajnim znakovima.
Ostalih 1.711 ima pasivan način osiguranja – obeleženi su saobraćajnim znakovima i „trouglom preglednosti“ kojim se vozačima omogućava nesmetan pogled na železničku prugu s obe strane radi pravovremenog uočavanja voza.
Da li je rampa obavezna?
Ne – rampe na pružnim prelazima nisu obavezne. Zato treba pratiti saobraćajne znakove, da bismo znali kad nailazimo na prugu i da bismo na vreme usporili i proverili da li nailazi voz – bez obzira da li je reč o pružnom prelazu bez rampe ili sa rampom.
Međutim, ne zaboravimo da rampa može da bude polomljena, što se prilično često dešava – u Srbiji se polomi oko 2.000 rampi godišnje.
To znači da vi možete da naiđete na pružni prelaz na koji nailazi voz i na kojem su spuštene rampe, ali pošto je rampa polomljena, vi pretpostavite da nije spuštena i krenete bezbrižno preko pruge.
Pritom spuštenu rampu sa druge strane možda nećete videti ili uopšte nećete obratiti pažnju na nju.
Ko, kako i zašto lomi rampe?
Veoma često rampe lome kamioni i kombiji. Do toga uglavnom dolazi ukoliko se kamion ne zaustavi kada na trouglu počnu da trepću dva crvena svetla, što je jasan znak da voz nailazi i da vozač treba da se zaustavi.
Ta dva crvena svetla počinju da trepću znatno pre nego što rampa počne da se spušta, tako da ima vremena za zaustavljanje, ali neretko se dogodi i da ih vozač ignoriše.
Lome rampe i automobili, traktori i druga vozila – da ne pomislite da krivimo samo kamiondžije.
Izvor: Blic / Nova