Foto: MUP RS / Tanjug
Zemljotresi, odroni, klizišta i erozije, poplave, ekstremne vremenske pojave, nedostatak vode za piće... spadaju u rizike od katastrofa. Zašto samo petnaest lokalnih samouprava u budžetu ima sredstva predviđena za prevenciju ili saniranje ovakvih nepogoda
Tek svaka deseta jedinica lokalne sampouprave u Srbiji u svojim budžetima planira bilo kakav novac za smanjenje rizika od katastrofa, navodi se u nacrtu Strategije smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.
Izdvajanja sredstava u gradovima i opštinama kreću se od nula do jedan odsto budžeta, pa je interresorna grupa koja je napravila nacrt preporučila analizu i procenu sistema finansiranja koji bi smanjio rizik od katastrofa na svim administrativnim nivoima, piše Nova ekonomija.
„Na osnovu dosadašnje prakse, samo između 15 do 20 jedinica lokalne samouprave sprovodi ovu obavezu dosledno. Pozitivan primer su opštine u sastavu Srednjebanatskog upravnog okruga, dok jedinice lokalne samouprave južno od Save i Dunava uglavnom budžetiraju neznatna ili nikakva sredstva za smanjenje rizika od katastrofa“, navodi se u nacrtu Strategije.
Sada je potrebno da Ministarstvo finansija u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, pronađe normativna rešenja kojima će se omogućiti da gradovi i opštine svake godine planiraju sredstva za ove namene u svojim budžetima – i sprovedu planirane mere.
Ukidanje Budžetskog fonda za vanredne situacije
Zakonom o vanrednim situacijama iz 2009. godine bio je predviđen Budžetski fond za vanredne situacije.
Fond je bio namenjen razvoju, a za njega su mogli da konkurišu korisnici na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou (država, APV, JLS sa svojim organima i institucijama), privredna društva i građani.
Izmenama Zakona o vanrednim situacijama iz 2012. godine, Fondu su ukinute budžetske aproprijacije i faktički je prestao da postoji.
Koje opasnosti prete
U Proceni rizika od katastrofa Srbije, predstavljeno je 11 opasnosti (zemljotresi, odroni, klizišta i erozije, poplave, ekstremne vremenske pojave, nedostatak vode za piće, epidemije i pandemije, biljne bolesti, bolesti životinja, požari i eksplozije, požari na otvorenom, tehničko-tehnološka nesreće i nuklearni, radiološki akcidenti).
Dvanaestu opasnost – terorizam, nacionalna procena nije razrađivala iz razloga što je ona predmet posebne procene koju radi bezbednosni sektor.
Od 15. septembra u Srbiji bi trebalo da bude aktivan SMS sistem za vanredne situacije. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da je testiranje sistema već počelo i apeluje da se uspostavi i sistem za hitne pozive 112, na koji se čeka već godinama
Izvor: Nova ekonomija
Ogromno okupljanje na Slaviji simbol je sve većeg nezadovoljstva među građanima. Dok vlasti umanjuju broj učesnika, protesti dobijaju na značaju, otvarajući pitanja o političkoj artikulaciji i daljoj sudbini pokreta, ocenjuje DW
Arhiv javnih skupova utvrdio je da se na protestu, koji su organizovali studenti na Slaviji, okupilo između 100.000 i 102.000 ljudi
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
