Sistem vladanja Aleksandra Vučića: Podstrekavanje na „društveno korisno“ nasilje

U protekla tri meseca u Beogradu su pretučeni reditelj Stevan Filipović i pisac Vladimir Aresenijević. U poslednjih 48 sati javnost je saznala da je gradonačelnik Aleksandar Šapić napao odbornicu pokreta Kreni-Promeni Tanju Mićić, a da je navijač Partizana Nikola Jovanović ostao bez slezine nakon što su ga ispred Beogradske arene pretukla nepoznata lica zbog, kako je rekao za „Vreme“, njegovog tvita o osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću.

Sociolog Ivan Živkov kaže za „Vreme“ da je problem nasilja u Srbiji daleko dublji i kompleksniji nego što to izgleda na prvi pogled.

„Vlast ga podstiče, nasilnici su promovisani i zaštićeni, ali živimo u društvu koje je kolektivističko i patrijarhalno, a takva društva reprodukuju i neguju nasilnički obrazac u sebi“, smatra Živkov.

Navijač Partizana pretučen – „fanovi Ratka Mladića“ ga ostavili bez slezine

U trenutku kada su se u ponedeljak uveče (28. septembra) pojavili video-snimci svedočenja Tanje Mićić na društvenim mrežama da ju je napao Aleksandar Šapić, bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na svom X nalogu objavio video-snimak razgovora sa jednom ženom uz opis da su žene „stub Srbije“.

Srpska napredna stranka se u poslednje dve godine svojski trudi da u javnosti „blokadere“ prikaže kao nasilnike, a njihove pristalice kao mirne i smerne ljude. U tom duhu je u poslednjih nedelju dana SNS lansirao kampanju na društvenim mrežama „I ja sam ćacika“ u kojoj učestvuju žene koje daju podršku prvom na listi „Ujedinjena Srbija“ za predstojeće izbore, govoreći da se ne plaše „silovanja i nasilja koje sprovode blokaderi“.

Foto: Zorica Popović

Snimajući lajv na Tik Toku i Fejsbuku Vučić je u ponedeljak po ko zna koji put ponovio da su „blokaderi“ ti koji izazivaju nasilje i da je to njihova jedina politika.

To bi valjda trebalo da neutrališe seriju video-snimaka u kojima se ljudi u automobilima zaleću na okupljene građane i studente koji odaju 16 minuta pošte stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu, rezidenti Ćacilenda nekoga napadaju, batinaši šikaniraju one koji dovode u pitanje politiku bivšeg predsednika Srbije, ili policija brutalno mlati demonstrante.

Živkov smatra da upravo način na koji se društvo odnosi prema autoritetu pokazuje zašto takav narativ opstaje.

„Ljudi koji odrastaju u društvu gde je nasilje normalizovano, sasvim normalno se kasnije potčinjavaju autoritetima – od direktora preduzeća do šefa partije. Tu dolazi do zloupotrebe od strane vlasti i na nacionalnom i na društvenom nivou“, kaže Živkov i dodaje da to vraća društvo jedan civilizacijski korak unazad u stanje vladavine jačih, a ne vladavine prava.

Pod uticajem Informera

Ako građani gledaju program bilo koje režimske televizije ili čitaju režimske novine dobiće informacije da se kandidat za premijera Aleksandar Vučić i ceo državni vrh zapravo bore za „bezbednost i zaštitu svake majke, sestre, kćerke“, dok „blokaderi i opozicioni lešinari nude jedino udare na trudnice i pretnje silovanjem“.

Foto: Đorđe Đoković

U raspirivanju mržnje među režimskim medijima prednjači Informer. Primer za to je i slučaj iz marta 2025. godine kada je Snežana C. (70) iz Niša povredila nožem tadašnju dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu Nataliju Jovanović, a koja je tokom suđenja izjavila da je bila pod uticajem televizije Informer.

Aleksandar Vučić je povodom ovog slučaja kazao da je u pitanju napad „očigledno psihički labilne, starije žene, koja je tog jutra kupila nožić“, a da je povreda koji je zadobila deknaka Jovanović „kao kada se seče krastavac ili luk“.

Ivan Živkov smatra da je u pitanju preverzija koja se koristi za dnevno-političke svrhe gde se žrtve predstavljaju kao nasilnici, a nasilnici kao žrtve. „Problem je društveni i dublji, ali ga  vlast i njeni mediji zloupotrebljevaju.“

Ističe da smo devedesetih godina bili u situaciji da vidimo kako Vojislav Šešelj vadi pištolj ispred Skupštine i na televiziji, ali i Željka Ražnatovića Arkana koji je predstavljan kao heroj.

„Sve je to tada okupiralo naše društvo i pa smo u situaciji da su iste strukture na vlasti koje su nastavile tamo gde su stale“, kaže Živkov.

Milosrđe bivšeg predsednika

Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tik pre podnošenja ostavke abolirao ili pomilovao 49 lica, među kojima je i 12 aktivista „novosadske grupe“, dok ostali još uvek nisu poznata javnosti.

To je bio treći talas pomilovanja.

„Predsedničko milosrđe“: Kojih jedanaest „svojih“ je Vučić pomilovao?

Prvi se dogodio u januaru, a drugi u julu prošle godine, kada je između ostalog Aleksandar Vučić pokazao milosrđe prema aktivistima SNS-a koji su u Novom Sadu studentkinji Akademije umetnosti polomili vilicu i prema Milici Stojanović iz Jakova koja je automobilom uletela među učesnike protesta što se prvobitno pravno kvalifikovalo kao pokušaj ubistva, da bi kasnija pravna kvalifikacija bila preinačena u teško delo protiv opšte sigurnosti.

Nasilnike koji su palicama napali studenti bivši predsednik je nazvao „herojima“.

Živkov smatra da abolicija „novosadske grupe“ ima šire značenje, jer bivši predsednik Srbije time izjednačava ljude koje je država gonila iz političkih razloga sa onima koji su zaista vršili nasilje. „To se predstavlja kao milosrđe vladara, a zapravo se šalje poruka da je on gospodar sudbina i žrtava i nasilnika“, kaže on.

Međutim, dodaje da je u pitanju reprodukcija autoritarnog obrasca:

„U autoritarnim društvima uvek imate onoga iznad vas, čije nasilje morate da trpite, ali vam se istovremeno daje pravo da budete nasilni prema onima ispod vas. Erih From je to nazivao sadomazohističkim tipom autoritarne ličnosti, a taj obrazac danas lako prepoznajemo u političkoj hijerarhiji“, navodi Živkov.

Foto: Marko Dragoslavić/FoNet

Nasilje kao obeležje naprednjačkog sistema vladanja

Bivši predsednik Srbije i kandidat za premijera Aleksandar Vučić je u nedelju 27. septembra gostujući u emisiji „Za stolom sa Apostolom“ na RTS-u kazao da ima saznanja o tome da će neki ljudi spolja da rade sa nekim ljudima odavde koji bi trebalo „da pucaju u vazduh pa da to bude razlog za nemire“.

Takve poruke nisu nove. Vlast već dve godine govori o pokušaju „obojene revolucije“ pred svaki najavljeni protest studenata, kao uvod u haos i pokušaj rušenja države.

I dok svoje glasačko telo uverava da ga štiti od „nasilja blokadera“, vlast sprovodi nasilje nad građanima koji su protiv nje, a to je jedan od najprepoznatljivijih obeležja naprednjačkog sistema vladanja.

Živkov kaže da je cilj nasilnika uživanje u statusu moći i kontroli i zaključuje:

„Dok nasilnik bespogovorno ima moć i kontrolu on neće prikazati svoje pravo lice, ali onog trenutka kada neko želi da se oslobodi tog obrasca u kom je podređen, potencijalno nasilje se pretvara u stvarno, a čak ni onda ga društvo ne detektuje u punoj meri“.