Foto: Bojan Stekić
„Politička korupcija se bitno razlikuje od drugih korupcijskih oblika, ali se vrlo uspešno među njima krije. Takođe, ona je pogubna po društvo a druge nisu. Jer ako medicinska sestra primi 10 evra to ne može da naudi državi, a ako političar primi milijardu evra, to može.“
Sutra je Međunarodni dan borbe protiv korupcije. U saopštenju koje je tim povodom objavio Institut za istraživanje korupcije „Kareja“ piše „da o političkoj korupciji niko ne govori. Rezultat svega je po društvo poražavajući, vladavina prava je urušena a politička korupcija nabujala. To izaziva zabrinutost kod građana Srbije, koji u stanju nemoći ne vide način kako bi se osujetila politička korupcija i povratila vladavina prava. Takvo stanje smatramo nedopustivim.“
Zastupnik Instituta, Siniša Janković, magistar političkih nauka, nekada dugogodišnji šef sektora za borbu privrednog kriminala a sada penzioner, kaže da se „politička korupcija bitno razlikuje od drugih korupcijskih oblika, ali se vrlo uspešno među njima krije. Takođe, ona je pogubna po društvo a ova druga nije. Jer ako medicinska sestra primi 10 evra to ne može da naudi državi, a ako političar primi milijardu evra, to može.“
Idućeg aprila Institut za istraživanje korupcije „Kareja“, inače udruženje građana, obeležiće pet godina od osnivanja. Zašto su se nazvali po isposnici u Kareji na Svetoj Gori? Zato što je u Karejskom tipiku koji je napisao Sveti Sava, prvi put pomenuta reč „mito“, što je isto što i – korupcija, objašnjava Janković i citira: „Niko ne sme da se postavi u isposnicu po mitu“.
„Mi smo samo udruženje i ne možemo da utičemo na korupciju, ali možemo da je istražujemo i da se bavimo svim oblicima građanske neposlušnosti“, kaže Janković.
Tako su pre nekoliko dana poslali otvoreno pismo direktoru RTS-a u kome navode da je medijski javni servis „propustio da građane Srbije informiše o političkoj korupciji“ koja je „nesumnjivo pitanje od prvorazrednog značaja“. Predlažu im da propust poprave 9. decembra, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.
RTS nije reagovao, što Sinišu Jankovića ne čudi s obzirom „ da zbog naše delatnosti mi nismo dobrodošli ni u jednoj instituciji“. Navodi da njihove tribine, promocije i predavanja nemaju pristup u mestima namenjenim ovakvim programima. „Jedina slobodna teritorija za naš Institut je pančevački kafe Kupe, tamo ćemo i sutra održati tribinu povodom Međunarodnog dana protiv korupcije.“
Tema tribine je „Politička korupcija u Srbiji fundirana litijumom“. Janković kaže da je „ugroženost životne sredine posledica političke korupcije“, odnosno da se u ovom slučaju „politička korupcija samo iskazuje kroz ekologiju“.
„Sad ljudi u Jadru ne bi imali nikakvih problema zbog Rio Tinta, pa ni mi svi ostali, da neko nije zloupotrebio svoju političku moć i uticaj i pokrenuo priču o litijumu. Litijum se ispoljava kao ekološki problem ovog društva, kako bi se sakrio problem političke korupcije.“
Siniša Janković kaže da pitanje o razmerama političke korupcije „nažalost nikad nije suvišno, bez obzira što je bezbroj puta postavljeno“.
„Godinama se bavim ovom temom i tvrdim da je ova sadašnja najgora i najteža, s tendencijom da bude mnogo gora. I ljudi se osećaju bespomoćno zbog toga.“
Janković poredi političku korupciju u Srbiji sa balonom koji se bez prekida uduvava. „Kad pukne balon, pući će i društvo zato što je korupcija zašla u svaku društvenu poru. Mladi se rađaju u korumpiranom okruženju, žive u njemu, naviknu se na njega.“
Ta slika „samo deluje apokaliptički. Političari će se na vreme zauzdati zato što znaju šta ih čeka. Tome služe revizije poslovanja, povremene promene na političkoj sceni i preraspodele kadrova u kojima se oni koji predstavljaju opasnost premeštaju na nivoe gde neće imati izvrši uticaj“, objašnjava Siniša Janković i podseća da „ i mafija povremeno čisti svoje redove kako bi se zaštitila od pucanja“.
Šta bi bilo rešenje? „Promena, ljudi kojima korupcija nije strana, ili promena svesti ovih postojećih, bilo kakva promena koja bi bila delotvorna. Pravac kojim sada ide ovo društvo ne vodi ka dobru.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Šabac su, gde pod sloganom „Hoćemo li u Šabac na protest? Ho-će-mo” studenti u blokadi organizuju celodnevni protest, stigli maratonci iz Beograda i biciklisti iz raznih delova Srbije
Na izborima za predsednika Matice slovačke u Srbiji izgubila je kandidatkinja SNS. Predsednik je nezavisni kandidat Juraj Červenak
U nedelju 1. juna, na nogama će biti 32 grada u kojima se organizuju protesti pod nazivom „Vostani Serbije“, a kako su otkrili studenti, u Beogradu će biti blokiran Brankov most i Gazela
Požarevac dočekuje studente. Kakav je život u ovom gradu gde se često gunđa, ali uvek glasa za vlast
U nedelju, 1. juna, navršava se sedam meseci od rušenja nadstrešnice novosadske Železničke stanice, a Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za njeno urušavanje predstavila je izveštaj u kome se navodi da su rokovi skraćeni po instrukcijama iz Predsedništva Srbije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
"Nivo političke korupcije i korumpiranja je vrlo sofisticiran. Imate korumpiranog policajca koji nikada nije uzeo nijedan dinar. Ali mu je zato supruga primljena u firmu u kojoj ima platu 300.000 dinara, a mogla bi realno da radi negde za 30.000. I šta ćete vi sada, da rizikujete? Jel’ mi živimo u Norveškoj, kako se ovde posao dobija i zadržava? Onaj ko ima platu 300 ili 400 hiljada, on vrlo lako može da ostane bez te plate ako je neposlušan"
