Predlog predstavnika reprezentativnih sindikata je da se 1. novembra u Beogradu održi veliki protest i da tako započne „serija štrajkova“ tokom novembra.
Zahtevi sindikata su hitan nastavak razgovora u vezi poštovanja potpisanog protokola sa Vladom Srbije, početak pregovora o ceni rada u 2025. godini i početak pregovora o izmenama i dopunama posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, kao i u domovima učenika.
„Nastavaljamo dalje akcije. Ne prestajemo do ispunjenja zahteva“, istaknuto je u saopštenju koje su potpisali Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti Srbije.
Prosvetni sindikati već su od početka ove školske godine organizovali dva protesta i obustavu rada u školama, nakon što, kako tvrde, Vlada nije ispunila obećanje iz potpisanog protokola i izjednačila plate prosvetara sa republičkim prosekom.
Glavni zahtev četiri reprezentativna sindikata jeste da se početna plata nastavnika, koja sada iznosi 86.681 dinar (740 evra), izjednači sa prosečnom platom na republičkom nivou (818 evra).
Vlada Srbije je ranije najavila da će zaposlenima u prosveti od 1. januara 2025. zarade biti uvećane za 12 odsto, dok bi povećanje plata za nenastavno osoblje iznosilo osam odsto, što je za prosvetne sindikate neprihvatljivo.
„Beli štrajk“
Članovi Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštili su 14. oktobra da stupaju u takozvani „beli štrajk“ koji podrazumeva da će svim učenicima upisivati samo ocene „odličan 5″.
Ta petica, ukoliko zahtevi belog štrajka ne budu usvojeni ni do kraja polugodišta, biće osnov za zaključivanje ocena „odličan 5“, bez obzira na sve druge ocene koje će se davati prema objektivnim kriterijumima, na uobičajene načine.
Predsednik NSPRS-a Dušan Kokot rekao je ranije za „Vreme” da su državi ispostavili tri zahteva još u decembru 2022. godine, kada su đaci izmakli stolicu nastavnici u Trsteniku.
„Dakle, izmena Krivičnog zakona treba da nas štiti od odraslih, ne od dece. Drugo, mora da postoji mogućnost suspenzije učenika sa časa. On može da urinira na času, vama zakon ne dozvoljava da ga udaljite. I treće, ne mogu prosvetne inspekcije da reaguju po anonimnim prijavama. Nastavnici zbog toga rade pod neverovatnim pristikom. Za sve to ne treba ni jedan jedini dinar, samo politička volja”, rekao je Kokot.
On je ocenio da nažalost „ništa nismo naučili“ od tragedije u „Ribinikaru” i da sistem mora se menja iz temelja.
„Pogledajte šta smo dobili izmenom Krivičnog zakonika? Država je iskoristila priliku da uradi gomilu poganih stvari, a navodno se zakon menja zbog prosvetnih radnika”, rekao je Kokot.
