Istraživanje o funkcionisanju i radu sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja, koje je sprovelo udruženje građana „Atina”, pokazalo je da je broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u Srbiji manji za 74 odsto od propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije. Osim toga, korisnice sigurnih kuća se suočavaju i sa bezbednosnim rizicima, imajući u vidu da je u svim sigurnim kućama došlo do kršenja tajnosti lokacije.
Sigurne kuće trenutno na 13 lokacija
Istraživanje, koje je sprovedeno tokom 2022. i početkom ove godine, obuhvatilo je svih 13 sigurnih kuća i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima u Srbiji, odnosno, 33 predstavnice i predstavnika pružaoca usluge prihvatilišta za žrtve nasilja, i predstavlja pionirsko istraživanje u ovoj oblasti.
Cilj istraživanja je bio da utvrdi realno stanje kada je reč o trenutnom pružanju usluge prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja, kao i da se mapiraju izazovi sa kojima se sigurne kuće suočavaju prilikom pružanja usluga.
Potrebno više sigurnih kuća
Pored nedovoljnih kapaciteta sigurnih kuća, koji su za tri četvrtine ispod potrebnog minimuma, istraživanje je pokazalo i da postoje izazovi u licenciranju sigurnih kuća, što ima nepovoljan uticaj na obavljanje i finansiranje usluga, na šta su ukazali i zaposleni koji su učestvovali u istraživanju. U Srbiji trenutno radi 11 sigurnih kuća za žene i žrtve nasilja u porodici i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, od čega samo pet sigurnih kuća ima licencu za rad, dve su u postupku obnove licenciranja a više od polovine, njih sedam, već osam godina u postupku licenciranja.
Jelena Hrnjak, programska menadžerka UG „Atina”, ukazala je i na neophodnost multisektorske saradnje, odnosno, saradnje sa ženskim organizacijama civilnog društva u oblasti pružanja podrške i pomoći ženama žrtvama nasilja.
“Imajući u vidu da na teritoriji Srbije samo jedna nevladina organizacija vodi licenciranu sigurnu kuću, a da se u Istanbulskoj konvenciji navodi da su sigurni smeštaji za žene kojima upravljaju ženske organizacije najsvrsishodniji način pružanja ove vrste podrške, ovo istraživanje je takođe i poziv državnim institucijama u Srbiji da promisle trenutne politike i postave zaštitu žena i dece sa iskustvom nasilja kao prioritet u svom radu”, rekla je Hrnjak.
Nasilje u partnerskim odnosima i porodici je svakodnevica sa kojom se suočava veliki broj žena u Srbiji. Više o ovoj temi čitajte u tekstu Nedovoljni kapaciteti, neadekvatni standardi i bezbednosni rizici.
Z.S/Atina
