„Pumpalo” se u petak, 7. marta, krugom tramvaja broj dva. Više hiljada srednjoškolaca, nastavnika, studenata i građana u protestnoj šetnji centralnim ulicama Beograda
Tramvaj broj dva jedina je linija beogradskog javnog gradskog prevoza koja nema okretnicu. Ona samo kruži, a čuveni krug dvojke poznat je ne samo Beograđanima, već i svakom ko je makar jednom kročio u glavni grad.
Šinama duž centralnih ulica Beograda tramvaj broj dva kruži od avgusta 1929. godine. Istom trasom.
Tramvajski saobraćaj u Beogradu uveden je 1892, a dvojka je kružnom trasom počela da saobraća 37 godina kasnije.
U petak, 7. marta 2025. godine dvojke nije bilo, bar nekoliko popodnevnih sati. Ulicama kojima ona krstari, nije bilo ni saobraćaja, pošto su trasu dvojke srednjoškolci odabrali za maršrutu njihovog protesta.
U danu kada su studenti novosadskog univerziteta pozvali na drugi „generalni štrajk“, kružnom trasom dvojke, osim srednjoškolaca, šetali su i njihovi profesori, kao i nastavnici osnovnih škola. Mnogi od njih prethodnog dana nisu dobili prvi deo februarske zarade.
Bilo je među šetačima i studenata, građana, novinara, fotoreportera.
Paralisanje grada na nekoliko sati
Trasu dvojke odabrali su kako bi paralisali čitav centar grada, govori jedan od učenika za „Vreme”, mada uglavnom nisu želeli da daju izjave medijima, jer su tako odlučili njihovi plenumi, a i većinom su maloletni kažu, pa bez saglasnosti roditelja, izjave ne mogu ni da daju.
Želeli su srednjoškolci da prođu pored ključnih institucija u prestonici, a njihov poziv glasio je „Šetaj krugom dvojke. Izbegavaj svaki vid nasilja“.
Pozivu se odazvalo više hiljada ljudi, nasilja nije bilo, ali se osećala solidarnost i podrška.
Ako ne šetaju, pozdravljaju
Oni koji nisu šetali, pozdravljali su kolonu aplauzima, zvižducima, pištaljkama.
Jedna od njih je i Marija. Kaže da više nema potreba da se govori zašto se izlazi na ulice.
Ona nosi transparent na kome piše „Srbija da zastane do novog početka“ i melodijama iz plastične trube pozdravlja kolonu koja korača Dorćolom.
„Solidarnost je naša najjača snaga u ovom momentu. Idemo zajedno ka solidarnom društvu“, kaže Marija za „Vreme“.
Solidarnost se osećala na svakom koraku ove šetnje duge oko 10 kilometara.
Predvodili su je, naravno, redari, kao i na svakoj prethodnoj šetnji studenata i đaka. U prslucima na kojima su naznačena imena njihovih škola, oni brinu da sve protekne u najboljem redu. Na njihov znak se kreće i staje, na njihov znak počinje skandiranje, na njihov znak se 15 minuta ćuti, a zatim pravi buka.
Bilo je tako i u šetnji krugom dvojke.
Za redarom, grupa bubnjara koja sve vreme daje ritam koloni, a zatim nekoliko velikih transparenata, takozvanih „šetalica”, koje ovog puta nose ne samo učenici, već i njihovi nastavnici.
Za njima svi ostali. Mnogi sa zastavama škola, transparentima, pumpama, bio je tu i jedan balon betmena.
„Pumpaju” i mladi i stari
„Genaralni štrajk”, „Pridružite nam se”, „Pumpaj” čulo se mnogo puta iz kolone. Nosili su neki i pumpe za bicikl, bilo je i transparenata sa takvim natpisima.
Nekoliko puta odjekivalo je i „Nema sveta, ni planete, gde ne može stići dete” – stihovi čuvene dečje pesme „Deca su ukras sveta” koju je organizacija Prijatelji dece u novembru 2015. godine na predlog Raše Popova i proglasila dečjom himnom Srbije.
Bilo je među šetačima i dosta starijih građana Beograda. Krenuli su neki od njih od početne tačke, trga Slavija, dok su se neki priključivali koloni usput.
Među onima koji su se još pre toga priključili jednoj grupi srenjoškolaca na putu ka Slaviji bio je Miodrag Pantelić, penzioner.
Sedokosi čovek kaže da je aktivan na svim protestima svakog dana.
„Danas sam došao da podržim ovu decu. Ostajem do kraja. Mislim da će kraj biti 15. marta”, kaže on za „Vreme” dok korača entuzijastično, verujući u svaku reč koju izgovara.
Prethodno je, kaže, posetio i studente koji kampuju ispred Predsedništva Srbije. Za njih misli da su lažni studenti.
Nisu svi štrajkovali
Pozvali su srednjoškolci sve da u petak (7. mart) zaustave rad. Duž trase kojom su hodali, mnogi lokali, ipak su radili, ali su mnogi od zaposlenih izlazili da pozdrave grupu.
Marija Kuprešanin i njen suprug u petak nisu radili. Firme u kojima su zaposleni, u petak 7. marta proglasile su neradan dan. Tako je, kažu, bilo i u januaru, kada je održan prethodni „generalni štrajk”.
„Nadam se da će svi krenuti primerom naših firmi, razumem da ne mogu svi da obustave rad, ali svako treba da pomogne kako može”, kaže Marija za „Vreme”.
Izašli su da podrže đake, studente, ali i da zahtevaju pravdu i odgovornost.
Opremljeni su protestnim rekvizitima – pištaljkama, trubama, bedževima. Kažu da izlaze na sve proteste i da neće stati sve dok oni traju.
Krugom dvojke u petak se koračalo duže nego što je planirano, pa se na 15 minuta tišine nije stiglo do trga Slavija kako je bilo planirano, već je Ulica cara Dušana bila mesto gde se zastalo i na poziv redara zaćutalo na 15 minuta.
Čulo se u tih 15 minuta samo pištanje semafora, i odbrojavanje do promene boje. Noć je smenjivala dan, a blicevi mobilnih telefona obasjali su ulicu.
Duž nje, bilo je zaustavljenih tramvaja, među njima i jedne dvojke.
A posle tih 15 minuta gromoglasne tišine, začula se ogromna buka.
Kolona je nastavila dalje, pozdravljena okupljenima duž ulica kojima je prolazila, sve do trga Slavija, odakle je sve i krenulo.
Održani su tamo govori, a grupe su se se zatim razišle. Neki kućama, neki ispred zgrade Radio-televizije Srbije. Na još jedan protest.
Krenula je kasnije i dvojka poznatom trasom.
"Univerzitet ne stoji uspravno zato što ima zidove. Stoji zato što ima ljude. Profesore koji odbijaju da ćute. Studente koji odbijaju da se boje. Građane koji odbijaju da zaborave šesnaest života iz Novog Sada“, poručio je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić. Njegovu izjavu za javnost prenosimo u celosti
Veliki broj građana okupio se na Studentskom trgu zbog toga što su ranije u utorak pripadnici Uprave kriminalističke policije upali u Rektorat. Oko 22 sata okupljenima se sa balkona obratio rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić
Zakon koji propisuje smrtnu kaznu za Palestince osuđene za smrtonosne napade uvojen je izraelskom parlamentu
Međunarodne organizacije i domaća novinarska udruženja ukazuju na najgore napade na novinare u poslednjih nekoliko godina tokom lokalnih izbora 29. marta. Šta tim povopdom rade nadležna tužilaštva i policija
U sredu, 1. aprila, u 10.30 časova, kod zgrade Predsedništva u Beogradu biće održan protest zbog napada na novinare tokom lokalnih izbora 29. marta. Organizatori pozivaju građane i medije da pokažu solidarnost i zaštite slobodu informisanja
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
