Foto: Milena ĐorđevićMeđu devet pojedinaca i tri subjekta na koje se odnose sankcije su zvaničnici talibanske vlade u Avganistanu, ruski oficiri, zvaničnici iz Južnog Sudana, Burme, Irana i Sirije. Sve države osim Srbije su podržale odluku
Savet EU doneo je 7. marta odluku protiv osoba koje su kršile prava žena u svetu, ali se Srbija sa njom nije usaglasila.
Odluka se odnosi na devet pojedinaca i tri subjekta zbog njihove uloge u teškim kršenjima i zloupotrebi ljudskih prava, posebno zbog seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.
Među sankcionisanima su zvaničnici talibanske vlade u Avganistanu, ruski oficiri, zvaničnici iz Južnog Sudana, Burme, Irana i Sirije, prenosi RSE.
Na listi sankcionisanih se nalaze dva vršioca dužnosti talibanskih ministara, za koje se smatra da stoje iza uredbi kojima se ženama zabranjuje visoko obrazovanje i rodno segregirane prakse u javnim prostorima.
Sankcionisani su i službenici Moskovske policijske stanice odgovorni za proizvoljna hapšenja i pritvaranja, kao i za mučenje i druga okrutna, nehumana i ponižavajuća postupanja u kontekstu cenzure i ugnjetavanja ruskih vlasti. Lista će ciljati i visokorangirane pripadnike ruskih oružanih snaga, čije su jedinice sistematski učestvovale u aktima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Ukrajini u martu/aprilu 2022. godine.
Među sankcionisanim licima su i vladini zvaničnici koji komanduju južnosudanskim milicijama, odgovornim za široko rasprostranjenu i sistematsku upotrebu seksualnog i rodno zasnovanog nasilja kao ratne taktike u zemlji, a na listi je i i zamenik ministra unutrašnjih poslova u Burmi.
Među sankcionisanim subjektima su zatvor Karćak u Iranu, Sirijska republikanska garda i Kancelarija šefa za poslove vojne bezbednosti u Burmi, zbog njihove uloge u ozbiljnim seksualnim i rodno zasnovanim kršenjima ljudskih prava.
Sa tom odlukom EU, usaglasile su se sve ostale zemlje Zapadnog Balkana: Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina, ostale zemlje kandidati za punopravno članstvo, poput Ukrajine i Moldavije, kao i članice evropskog ekonomskog prostora Island, Lihtenštajn i Norveška.
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
„Svedočimo činjenici da poluga mafijaškog režima doseže i preko granice“, poručili su studenti
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Studenti Univerziteta u Kragujevcu najavili su da će nakon dočeka njhovih kolega biciklista biti predstavljeni kandidati za poslanike sa Studentske liste iz tog grada
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
