Za šta sve mogu služiti humanoidni roboti, koliko koštaju, da li se i kome isplate? Da li će se stvarno otvoriti fabrika u Šapcu ili možda u Beogradu, između drugih izmišljenih hajtek fabrika? O tome piše „Vreme“ u novom broju
Sve što ste oduvek želeli da znate o humanoidnim robotima, pročitajte u velikom tekstu dr Saše Markovića u novom broju „Vremena“ koji je na kioscima od četvrtka (4. jun).
Ideja da se za neki posao kreira robot koji u potpunosti oponaša čoveka i dalje je pretenciozna jer se rešenje, zasnovano na klasičnim mašinama i jednostavnijim robotima, može napraviti mnogo brže i jeftinije.
Dilema je vrlo prosta: da li biste radije kupili odličnu mašinu za sudove koja košta par stotina dolara, u koju sudove morate sami da složite ili robota koji košta par desetina hiljada dolara, koji skuplja i pere sudove potpuno sam, koristeći sunđer i deterdžent?
U inženjerstvu postoji princip da forma proističe iz funkcije, da mašina treba da radi samo jednu stvar i da to radi na najbolji mogući način, a to se direktno kosi sa konceptom multipraktičnih humanoidnih robota.
AI sa telom, robot koji ume da radi sve i ništa kako treba, bar u ovom trenutku predstavlja pie in the sky, čist hajp koji se održava u životu korišćenjem agresivnog marketinga i spekulativnog kapitala.
Članak čitajte u novom „Vremenu“ ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje.
Političku scenu Srbije karakterišu izražena polarizacija i dugotrajne tenzije između vlasti, predvođene predsednikom države Aleksandrom Vučićem, smatra parlamentarna skupština Saveta Evrope
Dijaspora je sada zainteresovana da učestvuje u odlukama koje se tiču budućnosti i sadašnjosti Srbije u mnogo većoj meri nego ikada do sada, kaže pisac Gojko Božović
Ogroman broj građana je bio neposredni akter događaja, a oni pokušavaju da napravite konstrukciju da su sve to nekakvi simulanti i to još organizovani, kaže pravnik Rodoljub Šabić o saopštenju VJT o „zvučnom topu“
Zlatanović je jedan od prvih koji su na društvenim mrežama postavljali lažne objave u vezi sa „zvučnim topom“
Od slavlja na TV Informer u kome ga je advokat Vladimir Đukanović, prema tvrdnjama mnogih, prvi put javno pomenuo već 15. marta 2025. godine, preko potpunog negiranja njegovog postojanja do optužbi da su studenti planirali i oranizovali „simulaciju“ njegove upotrebe – tako se razvijalo „izveštavanje“ režimskih medija o „zvučnom topu“
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
