Foto: AP /John Minchillo
Iz petog pokušaja članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija uspele su da se slože oko rezolucije o ratnim dejstvima Izraela u Pojasu Gaze
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je sinoć rezoluciju, koju je predložila Malta, koja poziva na „hitne i produžene humanitarne pauze i koridore“ u Pojasu Gaze „na dovoljan broj dana“, prenosi BBC.
Za rezoluciju je glasalo 12 članica Saveta bezbednosti, dok su SAD, Velika Britanija i Rusija bili uzdržani.
Rezolucija takođe poziva na momentalno i bezuslovno oslobađanje svih talaca koje drže Hamas i druge palestinske grupe i zahteva da sve strane poštuju međunarodno pravo, a generalni sekretar UN se poziva da prati i izveštava o primeni ove rezolucije.
Savet bezbednosti je pokušao da reaguje četiri puta u dve nedelje. Rusija dva puta nije uspela da obezbedi minimalan potreban broj glasova, Sjedinjene Države su uložile veto na rezoluciju koju je podneo Brazil, a Rusija i Kina uložile veto na američkju rezoluciju.
„Pauza“ ili „prekid vatre“
Do zastoja u Savetu bezbednosti je u prvom redu došlo zbog neslaganja o tome da li treba pozvati na humanitarnu „pauzu“ ili „prekid vatre“. Pauza se smatra manje formalnom i kraćom od prekida vatre. Sjedinjene Američke Države su podržavale termin „pauza“, dok se Rusija zalagala za „prekid vatre“, piše Glas Amerike.
Rezolucijom se ne osuđuju akcije Hamasa, zbog čega je ona bila sporna za izraelske saveznike SAD i Veliku Britaniju.
U rezoluciji usvojenoj u sredu zahteva se od strana u sukobu da se povinuju odredbama međunarodnog prava o zaštiti civila, a pre svega dece. Takođe se pozivaju sve strane da ne lišavaju civile u Gazi osnovnih usluga i humanitarne pomoći koja im je neophodna za opstanak. Pozdravljaju se prve, ograničene isporuke pomoći ali se poziva da one budu povećane, piše VOA.
Nakon što Savet bezbednosti prošlog meseca nije mogao da postigne saglasnost, Generalna skupština UN, koja ima 193 člana, usvojila je sa 121 glasom „za“ rezoluciju koju su predstavile arapske države, a kojom se poziva na hitno humanitarno primirje i zahteva se zaštita civila i da se omogući dostavljanje humanintarne pomoći Pojasu Gaze koji je pod opsadom.
J.H./FoNet/Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ideologija ognjenog mača kojim izraelska vojna sila u lovu na komandante i borce Hamasa udara po Pojasu Gaze počiva na kolektivnom bolu zbog 1400 masakriranih, ubijenih i otetih Izraelaca, dece, žena, staraca, vojnika. Svako poznaje nekoga, ili nekoga ko poznaje nekoga, kome je neko otet ili ubijen. Izraelke i Izraelci na ovaj rat gledaju kao na sudnju borbu za opstanak jevrejske države. Zbog toga palestinske civilne žrtve na ovoj strani pakla malo ko broji
