Foto: AP Photo/Michele Tantussi
Snažan argument u rukama Aleksandra Vučića i Edija Rame da se u Otvoreni Balkan ušlo jer Berlinski proces ne daje nikakve rezultate, u četvrtak im je izbijen iz ruke. Postalo je jasno da su EU i Nemačka veoma zainteresovane za Zajedničko regionalno tržište (CRM) na Zapadnom Balkanu. Samitu je prisustvovao i kosovoski premijer Aljbin Kurti, a zastava Kosova bila nimalo statusno neutralno istaknuta među svim drugim zastavama
Na prvom samitu Berlinskog procesa od kada je na čelo nemačke Vlade došao Olaf Šolc, lideri sa Zapadnog Balkana potpisali su tri sporazuma o mobilnosti. Tako je načinjen korak napred ka kreiranju Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM). Radi se o sporazumima o ličnim kartama, priznavanju univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija.
To bi u praksi trebalo da znači da će ubuduće za putovanje između država regiona biti potrebna samo lična karta. Sporazum bi trebalo da donese i napredak u slobodi kretanja između Srbije i Kosova, jer Kosovo zabranjuje upotrebu srpskih ličnih karata za građane sa prebivalištem na Kosovu, dok Srbija zabranjuje građanima sa kosovskom ličnom kartom izlaz na sve granične prelaze.
Za Srbiju to znači da priznaje lični dokument na kome piše „Republika Kosovo“. Samitu je prisustvovao i predsednik Vlade Kosova Aljbin Kurti, a kosovska zastava je bila istaknuta među zastavama drugih pet država Zapadnog Balkana – između bosnaske i zastave Evropske unije, četiri zastave udaljena od srpske.
Što se tiče diploma, države regiona usvojiće zajednička pravila i postupke za priznavanje fakultetskih kvalifikacija. Tako će se na priznavanje diploma čekati samo 14 dana, a studenti neće snositi troškove nostrifikacije. Sve to trebalo bi da omogući veću mobilnost studenata ali i akademskog osoblja.
Trećim sporazumom, koji podrazumeva priznanje profesionalnih kvalifikacija, biće olakšana sloboda kretanja radne snage i zapošljavanja za određene profesije poput lekara, stomatologa i arhitekata. Kako je objašnjeno danas tokom samita, ovaj sporazum predstavlja temelj za pregovore i o drugim profesijama.
Novi zamah Berlinskog procesa
Više nema dileme da su nove vlasti u Nemačkoj posvećene Berlinskom procesu koji je inicirala Angela Merkel sa ciljem da se države Zapadnog Balkana međusobno povežu i integrišu pre pristupanja Evropskoj uniji. I mada je proces poslednjih godina vidno stagnirao, što zbog korona virusa, što zbog manjeg fokusa Berlina na regionu, ono što je do sada nastalo u okviru ove inicijative je više nego u prethodnih 50 koje su pokrenute u dvehiljaditim.
Ukidanje rominga, Energetska zajednica, Transportna zajednica, Zajednički fond za Balkan u Tirani, RYCO, zajednička privredna komora, „zeleni koridori“ koji su omogućili slobodan protok robe kamionima tokom pandemije, samo su neke od konkretnih benefita od regionalne saradnje u okviru Berlinskog procesa.
Kulminacija svih procesa, na kojima se radilo od 2014, trebalo je da se dogodi u julu prošle godine upravo potpisivanjem sporazuma koji su potpisani sada. Nemačka Vlada koju je tada vodila Angela Merkel nikada nije dala odgovore gde je zapelo, kao i ko je kočio dogovor o kreiranju CRM-a.
Sve je to lepo, ali Otvoreni Balkan
Koliko srpska vlast mari za Berlinski proces, govori i što je u Berlinu bila Ana Brnabić, a ne predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji ide na sve događaje koje on, a to znači država Srbija, smatra važnim, pa i na one gde mu po ustavnoj hierarhiji nije mesto. „Istorijske događaje“ samitovanja u ovkiru Otvorenog Balkana ne propušta.
Još od samita u Trstu 2017. godine Berlinski proces ne spada u Vučićevu sferu interesovanja. Možda je to jedan od razloga zašto je 2019. godine, zajedno sa tadašnjim makedonskim i albanskim premijerima Zoranom Zaevim i Edijem Ramom, pokrenuo inicijativu „mini-Šengen“, današnji Otvoreni Balkan, koju podržavaju Sjedinjene Američke Države.
Nije malo ovdašnjih eksperata za regionalnu saradnju i tržišnu ekonomiju, koji su za sporazume koji su danas potpisani u Berlinu rekli: ništa novo, sve ovo ima Otvoreni Balkan. Samo što je u agresivnoj medijskoj kampanji oko Otvorenog Balkana teško videti njegove stvarne efekte: do sada su lideri Severne Makedonije, Albanije i Srbije potpisivali samo memorandume, ne i konkretne sporazume ili akcione planove koji bi lepe želje na papiru realizovali u delo.
Pored toga, to što u Otvoreni Balkan neće svi, svako iz svojih razloga, stvarne domete ove ideje znatno ograničava.
Ostaje pitanje kako će u budućnosti ove dve inicijative zajedno funkcionisati. Taj snažni argument u rukama Vučića i Rame, da se u Otvoreni Balkan ušlo jer Berlinski proces ne daje nikakve rezultate, prestaje da važi. Danas je postalo jasno da su EU i Nemačka veoma zainteresovane samo za Zajedničko regionalno tržište (CRM) na Zapadnom Balkanu.
Usput, današnji sastanak lideri iz regiona iskoristili su i za bilateralne susrete. Dok je kosovski premijer Aljbin Kurti razgovarao o stanju na Kosovu sa Visokim predstavnikom EU Žozepom Boreljom, a Rama sa nemačkim kancelarom, Ana Brnabić je u Berlinu razgovarala sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije.
Ona je ocenila da ovakvi sporazumi za Srbiju nisu nešto preterano novo, zato što je sve to već urađeno, „i to u većem obimu“, u okviru inicijative Otvoreni Balkan sa Albanijom i Severnom Makedonijom, ali je za nju posebno važno da ovi sporazumi ne derogiraju „ono što smo dogovorili ili dogovaramo u okviru dijaloga Beograda i Prištine“.
„To je bilo dosta teško ispregovarati, ali uspeli smo“, pohvalila se premijerka, jer da se i zadržava državnost Srbije na Kosovu u Metohiji i olakšava život Srbima na KiM.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Danas je u Berlinu počeo još jedan samit šefova država i vlada Zapadnog Balkana. Kancelar Olaf Šolc je govorio o evropskoj perspektivi, kako Evropska unija nije kompletna bez ovih „šest“ država i kako one mogu da računaju na Nemačku. Baš lepo
Kosovska policija regiona Sever ne može da sprovodi odluku o preregistraciji srpskih tablica na RKS (Republika Kosovo) tablice, saopštio je direktor Regionalne direkcije policije za region Sever Nenad Đurić. Sa stanovišta vlasti u Prištini to je, u najmanju ruku, odbijanje poslušnosti
Direktor direkcije kosovske policije za region Sever Nenad Đurić je smenjen zato što je odbio da policajci srpske nacionalnosti učestvuju u preregistraciji na tablice sa oznakom „Republika Kosovo“. Srpska lista govori o „progonu“ Srba i preti izlaskom iz kosovskih lokalnih institucija na severu, ali ne iz Vlade Aljbina Kurtija
