Međunarodni beogradski Sajam knjiga počinje u subotu 21. i trajaće do nedelje 29. oktobra. U tom periodu, svakog dana od 10 časova posetioci će moći da razgledaju i kupuju najrazličitiju literaturu – od bestselera, preko stručne literature, stripova do antikviteta.
Sajam se održava u halama 1, 1A, 2A i 4 Beogradskog sajma, a cena ulaznica je 350 dinara. U ponedeljak i utorak ulaz za celu porodicu biće hiljadu dinara. Grupne ulaznice iznose 250 dinara. Deca do osam godina starosti ne plaćaju ulaznice.
Čast da otvori manifestaciju pripala je piscu i glavnom uredniku izdavačke kuće Geopoetika Vladislavu Bajcu. Organizatori su najavili da će ove godine učestvovati više od 400 domaćih i inostranih izlagača.
Počasni gost je Francuska koja će imati bogat nastup, a već prvog dana u 16 časova otvoriće ga Matijas Enar – jedan od najomiljenijih francuskih pisaca na našim prostorima. Narednih dana biće diskusije o novoj francuskoj literaturi, viđenju Srbije u Francuskoj, o Milanu Kunderi i Danilu Kišu.
Pored gostiju iz Francuske, na Sajam stižu i najvažniji savremeni kritičar kapitalizma Toma Piketi koji će 27. oktobra u 20 časova održati predavanje u Kulturnom centru Beograda. Zatim, pisci Žoao Tordo iz Portugalije, Kejt Mos i Sajmon Sibag Montefjore iz Velike Britanije.
Koordinatorka projekta beogradski Sajam knjiga Ljiljana Šoškić rekla je na konferenciji za novinare da posetioce očekuje oko 500 programa, da će 26. oktobar biti Školski dan, kao i da će tada biti dodeljene sajamske nagrade najboljim izdavačima.
Manifestacija se odvija pod sloganom „Živele knjige“ jer u svetu u kome su ljudi svakodnevno okruženi strašnim vestima, knjiga služi kao lek, rekao je predsednik Odbora Sajma, akademik, dramski pisac i reditelj Dušan Kovačević.
Kovačević kaže da je nekada dolazio na Sajam u društvu sa Borislavom Pekićem, Borislavom Mihailovićem Mihizom i Danilom Kišom.
„Sada šetam njihovim ulicama na Sajmu i to mi je privatno osećanje koje nije baš najlepše. Ali živimo dok knjige postoje“, poručio je.
Da li je ovo poslednji Sajam knjiga?
Beograd od 1957. godine ima Sajam na istorijski prepoznatljivom mestu.
Pitanje koje se postavlja u poslednje vreme jeste da li će Sajam knjiga, kao uostalom i sve druge sajamske manifestacije, nastaviti da se održava na ovoj dobro poznatoj adresi, ili će se ipak preseliti u Surčin gde je planirano da se preseli kao deo multifunkcionalnog kompleksa „EXPO 2027“.
Pročitajte još Sudbina Beogradskog sajma: Selidba ili rušenje
Na mesto beogradskog Sajma bi se, u tom slučaju, proširio kompleks Beograd na vodi koji je u vlasništvu Belgrade Waterfront Capital Investment-a, firme iz Abu Dabija.
Pročitajte još Beogradski sajam: Izmeštanje zarad širenja Beograda na vodi
U ovom trenutku pod zaštitom države kao kulturno dobro je samo Hala 1, koja ne sme biti srušena, sudeći prema trenutnim propisima. Ukoliko se hala ne bude rušila, onda postoji verovatnoća da će sajmovi i dalje ostati na istom mestu.
Da li je ideja o premeštanju u Surčin rešenje ili marketinški potez vlasti ostaje da vidimo. Ali jedno je sigurno – knjige će nastaviti da povezuju ljude bez obzira na lokaciju njihovog Sajma.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com