Filološki fakultet ponovo traži člana komisije za preispitivanje doktorata Jelene Trivan. Rad komisije se već godinama onemogućava, kako bi se sprečilo osporavanje njene titule
Etička komisija Filološkog fakulteta u Beogradu zatražila je od Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) da ponovo imenuje člana u stručnu komisiju za utvrđivanje neakademskog ponašanja Jelene Trivan prilikom pisanja doktorske disertacije, piše Danas.
Zahtev je Nacionalnom savetu upućen 25. januara.
Tako se nastavlja saga duža od četiri godine, nakon što je „Vreme“ otkrilo da je Jelena Trivan u svom doktoratu prepisala barem 15 odsto sadržaja bez navođenja izvora. Trivan je potom tužila „Vreme“ zbog duševne boli.
Novo obraćanje NSVO-u sada je usledilo zbog toga što je član koga je Savet prethodno imenovao, Borivoje Baltazarević, podneo ostavku na tu funkciju krajem prošle godine, i to samo dan nakon što je dobio nacrt izveštaja, napisan na osnovu rada ostala tri člana komisije, u kome su potvrđene sumnje da je Trivan plagirala svoj doktorat.
Ispočetka, pa u nedogled
To je vratilo rad komisije na sam početak.
U stručnu komisiju su, podsetimo, izabrani Boban Arsenijević, profesor na Univerzitetu u Gracu, i to na predlog Veća grupacija društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu, a Filološki fakultet za članove imenovao profesorku Snežanu Samardžiju i docenta Stefana Stojanovića.
U autorskom tekstu za „Vreme“ drugi članovi Komisije su opisali kako vlast može u nedogled da sprečava da se ospori nečija titula.
„Osobe koje se služe neakademskim ponašanjem u sticanju akademskih titula često su politički funkcioneri ili javne ličnosti bliske vlasti. Kada se prekršaj dokaže, vlast gubi na popularnosti, pa joj je u interesu da to spreči. NSVO je organ vlade, i ona tako ima i motiv i sredstvo da spreči funkcionisanje ovog mehanizma“, napisali su članovi komisije Boban Arsenijević i Snežana Samardžija.
Bivša dekanka u Savetu
U NSVO sedi i Aleksandra Vraneš, bivša vršiteljka dužnosti dekanke Filološkog fakulteta kog koje je Jelena Trivan položila skoro sve ispite na master i doktorskim studijama sa ocenom deset, te kod nje odbranila i spornu doktorsku disertaciju.
U tom radu koji se tiče bibliotekarstva i multikulturalnosti, odbranjenog 2013. godine, Trivan je preuzimala kompletna poglavlja i pasuse sa Vikipedije, iz nepotpisanih seminarskih radova koji su dostupni na internetu kao i iz knjige Boška Obradovića.
Jelena Trivan, bivša visoka funkcionerka Demokratske stranke, pod vlašću Srpske napredne stranke dobila je vodeće funkcije u Službenom glasniku i Filmskom centru, a sada je direktorka Telekoma Republike Srpske.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
