Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvešće premijera Mađarske Vikotora Obana na burek kod Mićka, pa na vino - da razgovaraju o prodaji NIS-a. Da li je mađarski MOL uopšte dobar kupac ruskog udela u Naftnoj industriji?
Prijatelji su tu da dele – uz prigodan mezetluk. Ovako bi se ukratko mogle opisati srdačne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana. I to ne bi bilo neprimereno, da Srbiji ne gori pod noktima.
Jer, dva kompanjona će uz burek i vince razgovarati o budućnosti srpskog energetskog sektora, smatrao je Vučić potrebnim da podeli sa svojim narodom. Tome je prethodila izjava Orbanovog šefa kabineta, koju je preneo Rojters, da bi mađarska kompanija MOL mogla da kupi ruski udeo u NIS-u, te da su razgovori o tome u toku. Na to je Vučić rekao da će on lično sa Orbanom razgovarati o američkim sankcijama NIS-u.
„Naravno, mi ćemo tek sada krenuti u razgovore. Prvo, Viktora vodim u pekaru, u burekdžinicu Kod Mićka, a onda idemo u vinariju gde ćemo duže da razgovaramo o svim važnim temama. Za nas je najvažnija tema, kao što znate, sankcije NIS-u. Tražili smo, molili, juče je (mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter) Sijarto razgovarao sa našim drugim zvaničnicima, danas ću ja sa Viktorom da vidim kako da obezbedimo potpuno energetsku sigurnost za građane Srbije“, saopštio je Vučić novinarima u Subotici.
Naglasio je da mađarski narod uvek može da računa na podršku Srbije. Zahvalio se predsednik srpske države Orbanu što imaju tako divan odnos, a ovaj je odgovorio prigodno – „ono što imamo, podelićemo sa vama“.
„Mađarska i Srbija imaju svakodnevne kontakte i hvala na podršci koju dobijamo od predsednika Vučića i Srbije. I, naravno, za uzvrat, vi možete uvek računati na pomoć Mađarske u ovim veoma složenim vremenima“, rekao je Orban.
Činjenica je da Orban, za razliku od Vučića, ima veoma dobre odnose sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, pa američke sankcije ne ugrožavaju mađarske energetske interese.
Sa ekonomskog stanovišta, kada ne bi postojalo spoljne politike, NIS je kompanija koju bi mnogi poželeli.
„NIS je firma koja je prošla već dva velika investiciona ciklusa, rafinerija je u dobrom stanju, pa bi firmi poput mađarskog MOL-a ona bila jako zgodna za rad. Oni već imaju rafineriju u Rijeci, ovo je njima prirodno tržište“, rekao je ranije za „Vreme“ Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA. „Ne treba se zavaravati da velike igrače, poput Šela, NIS interesuje. Oni ne znaju ni gde se mi nalazimo, a njihove benzinske stanice u Srbiji su samo franšize.“
Mol Grupa je vodeća energetska mađarska kompanija koja vredi oko 7,5 milijardi dolara, pa je tako treća najvrednija u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Preuzimanje vlasništva NIS-a ne bi bila novina za MOL, jer je prethodno preuzeo upravljanje državnim naftnim kompanijama u Hrvatskoj (INA) i Slovačkoj (Slovnaft).
Saradnja Hrvata i Mađara nije se, međutim, baš najbolje pokazala.
Posle prodaje INA-e 2016. godine, u Hrvatskoj je bilo kritika pošto su mnogi stručnjaci ocenili da je posao ugovoren po višestruko nižoj ceni od realne, a premijer Andrej Plenković je naširoko najavljivao da će INA biti vraćena u hrvatsko vlasništvo, ali to se nije dogodilo. Zatvorena je i rafinerija nafte u Sisku, nekada glavni pogon za proizvodnju derivata u Hrvatskoj.
U jednoj arbitraži u maju 2025. pred Okružnim sudom u Vašingtonu, MOL je pobedio državu Hrvatsku i tako se neslavno zaokružio dugotrajni okršaj između ovih partnera. Mađari su tužili susede zbog navodnih hrvatskih neizvršenih obaveza u poslovanju s gasom. Pritom ostaje otvorena i mogućnost sudskih procesa u još nekim sličnim predmetima.
Stoga će MOL-u, inače u većinskom vlasniku države Mađarske, Hrvatska morati da plati 184 miliona dolara odštete.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
„Novac građana Beograda troši se po političkom ključu – za mere koje donose brze političke poene i ličnu korist“, govori Nikola Radin, ekonomista i izvršni direktor organizacije „Beograd u pokretu“, za novi broj „Vremena“
Da li svi na svetu daju mito, jesmo li kao obični građani „krivi“ što učestvujemo u sitnoj korupciji, kao i kako sprečiti onu duboku institucionalizovanu, govori američka politikološkinja Mirjam Goldin za novi broj „Vremena“
Posle uvođenja gazdinstva u pasivu, poljoprivredniku iz okoline Bačke Palanke ograda dvorišta ižvrljana je grafitima u kojima ga autori nazivaju „blokaderom”. Radovan Pivarski tvrdi da iza svega stoje „lokalni Ćaci”
Da je Relji Ognjenoviću, direktoru PIO fonda izgoreo automobil, objavila je Nova. Drugo javno tužilaštvo navodi da je obavešteno o događaju
Dva scenarija postoje za kadriranje vlasti u izboru direktora Javnog servisa. Prvi je da će Bujoševič ipak ostati još malo da vodi RTS, a drugi da je režim pronašao novog kandidata
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
