Evropska unija je delimičnu mobilizaciju u Rusiji protumačila kao još jedan „dokaz da Vladimir Putin nije zainteresovan za mir“. Porparol šefa diplomatije EU Žozepa Borelja Petar Stano je izjavio da Unija razmatra dodatne sankcije Rusiji.
Rekao je Stano i da EU oštro osuđuje rusku mobilizaciju 300.000 rezevista za rat u Ukrajini te da je to „još jedan znak Putinovog očaja“.
Osudio je Stano i nagoveštaj Putina da bi Rusija mogla da upotrebi nuklerano oružje, rekao da ruski predsednik nuklearni arsenal koristi kao sastavni deo svog „arsenala za terorizam“ i pozvao međunarodnu zajednicu da poveća pritisak na Putina da okonča rat.
„Znak slabosti i neuspeha“
Kancelar Nemačke Olaf Šolc je delimičnu mobilizaciju u Rusiji objasnio pre svega kao „znak poraza i neuspeha“ ruskog napada na Ukrajinu.
Prema jednom od paortparola nemačke Vlade Šolc je rekao da je Putin prvo bio primoran da povuče trupe iz okoline Kijeva, da ni na istoku Ukrajine ruske trupe nisu ostvarivale očekivane uspeha, a da su i tu pod pritiskom ukrajinske kontraofanzive primorane da se povlače.
„To sve pokazuje da je ukrajinska odbrana sopstevnog intergriteta i suvereniteta veoma efikasna zahvaljujućii masovnoj podršci mnogih zemalja širom sveta“.
Ekstremno nepopularan potez
Prve rekacije iz Kijeva na rusku delimičnu mobilizaciju su podrugljive. „Sve ide po planu, zar ne? Rat planiran da traje tri dana traje već 210 dana“, napisao je savetnik predsednika Volodimira Zelenskog Mihailo Podoljak na Tviteru.
Rekao je i da je ovaj potez bio očekivan, jer se na terenu ništa ne odvija prema ruskom scenariju pa je Putinbio primoran na ovaj, među ruskim stanovništvom ,„ekstremno nepopularan potez“.
Očigledna eskalacija
„Ovo je očigledno eeskalacija“, izjavila je parlamentarna državna sekretarka u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova Gilijan Kigen i pozvala sve da veoma ozbiljno shvate Rusiju.
„Jasno je da ovo moramo da shvatimo veoma ozbiljno. Jer mi nemamo kontrolu nad događajima, a nisam sigurna ni da je on (Putin) ima“, rekla je Kigen osvrćući se na nukleranu opasnost.
A američka ambasadorka u Kijevu Bridžit Brink napisala je na Tviteru: „Kvazireferndumi i mobilizacija su znak ruske slabosti i neuspeha“, a SAD neće nikada priznati rusku aneksiju ukrajinskih teritorija i stajaće uz Ukrajinu koliko god to bilo potrebno.
Parole podrške Ukrajini
Reakcije sličnog tona sa sličnom porukom stižu širom zapadne hemisfere, od toga da je „Putin ponovo pokazao ko je jedini agresor“, preko toga da je ovo „druga objava rata“, da Rusija „hoće da uništi Ukrajinu“, do toga da Ukrajina mora da nastavi da se brani i da će joj Zapad i NATO u tome pružati podršku i iz sopstvenih interesa.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je ocenio da najava delimične mobilizacije u Rusiji predstavkja eskalaciju rata, ali da je takav potez bio očekivan i da NATO „mirno“ posmatra razvoj situacije.
Ni Rusija, ni Ukrajina, ni zapdni saveznici ni u naznakama ne pokazuju spremnost da popuste ni za pedelj. Stiče se utisak da je sukob dosegao razmere kada to gotovo da više nije mogće.
Predsednik SAD Džo Bajden obratiće se ovim povodom Generalnoj skupštini UN.
J.H./CNN/BBC/Spiegel
Čitajte dnevne veesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
