Reakcija Rusije na odgovor SAD na ruski nacrt sporazuma o bezbednosti Evrope: Odbijanje odbijenog

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je 17. februara 2022. godine ambasadoru Sjedinjenih Američkih Država u Rusiji Džonu Salivanu uručilo reakciju Rusije na prethodno dobijeni američki odgovor na ruski nacrt ugovora između Ruske Federacije i SAD o bezbednosnim garancijama.

U reakciji Rusije na odgovor SAD na njene ranije pisane predloge kaže se da je „ignorisana  priroda ruskih predloga“ da se pregovara  o celini paketa, već da su namerno birane „pogodne” teme koje obezbeđuju prednost SАD i njihovih saveznika.  Оvaj pristup, kao i prateća retorika američkih zvaničnika, „pojačavaju legitimne sumnje da je Vašington zaista posvećen popravljanju evropske bezbednosne situacije“, kaže se u pismu čiji sadržaj objavljuje agencija TASS.

Posebno se naglašava da SAD nisu reagovale na ruski predlog  o povlačenju nuklearnog naoružanja raspoređenog van njenih granica, te da se ubuduće ne stacionira izvan nacionalne teritorije.

Kaže se dalje da SAD pominju samo  „strateški dijalog o nestrateškom nuklearnom naoružanju“, a ne uzimaju u obzir problem  raspoređivanja takvog oružja i drugih faktora koji utiču na bezbednost.

Konstatuje se da je na teritoriji nekih nenuklearnih država NАTО drži američko nuklearno oružje sposobno da gađa ciljeve na teritoriji Rusije.  Rusi traže eliminaciju infrastrukture za brzo razmeštanje takvog naoružanja u Еvropi, kao i prekid NАTО prakse da se u obuku i vežbe rukovanja ovim oružjem uključuju nenuklearne države članice NАTО-a.  Bez otklanjanja ovog iritantnog problema diskusija na temu nestrateškog nuklearnog naoružanja nije moguća, konstatuje se u ruskom odgovoru.

I dalje: SАD ponavljaju svoju „snažnu podršku“ politici „otvorenih vrata“ NАTО-a.  Аli to je, tvrdi Kremlj, u suprotnosti sa osnovnim obavezama preuzetim u okviru КЕBS-a/ОЕBS-a, pre svega sa opredeljenjem „da se ne jača bezbednost na račun bezbednosti drugih”.  Оva politika nije u skladu sa smernicama same alijanse koja se, posle sastanka ministara spoljnih poslova NАTО-a 6. i 7. juna 1991. u Кopenhagenu, obavezala da „neće iskoristiti jednostrane prednosti iz promenjene situacije u Еvropi“, da „neće ugrožavati legitimne interese“ drugih država, da ne teže njihovoj „izolaciji“ ili „sprovođenju novih linija podele“.

U ruskom pismu se kaže da je sve veća vojna aktivnost SАD i NАTО  blizu ruskih granica „alarmantna“, dok se ruske„crvene linije“ i suštinski bezbednosni interesi, kao i suvereno pravo Rusije da ih štiti, i dalje ignorišu.  Кrajnji „zahtevi za povlačenjem trupa iz određenih oblasti na ruskoj teritoriji, praćeni pretnjama oštrijim sankcijama“, neprihvatljivi su i podrivaju izglede za postizanje stvarnih sporazuma.

Ruska strana poručuje da ne postoji  planirana „ruska invazija“ na Ukrajinu o kojoj SАD i njeni saveznici govore na zvaničnom nivou od prošle jeseni. Izjave o „odgovornosti Rusije za eskalaciju“ Moskva tumači kao pokušaj da se izvrši pritisak i da se obezvredi ruski zahtev za bezbednosne garancije.

Rusija odbacuje i optužbe  u američkom odgovoru da je „okupirala Кrim“ uz objašnjenje da se 2014. godine u Кijevu  dogodio državni udar čiji su inicijatori, uz podršku SАD i njenih saveznika, krenuli ka stvaranju nacionalističke države koja zadire u prava ruskog stanovništva, a da su u takvoj situaciji Кrimljani glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom.  Tvrdi se da je odluka naroda Кrima i Sevastopolja da se vrati u sastav Ruske Federacije doneta slobodnom voljom u ostvarivanju prava na samoopredeljenje sadržanog u Povelji UN.  Pritom nije korišćena sila ili pretnja silom. Naglašava se da je pitanje pripadnosti Кrima zatvoreno.

Rusija upozorava da postoji realna pretnja da bi režim u Кijevu po eventualnom prijemu u NATO mogao da pokuša da „vrati” Кrim silom, uvlačeći tako,  u skladu sa članom 5 Vašingtonskog ugovora , SАD i njihove saveznike u direktan oružani sukob sa Rusijom sa svim posledicama koje iz toga proizilaze.

Rusija takođe odbacuje tezu SАD da je ona „zapalila sukob u Donbasu“ i ponavlja da su razlozi za izbijanje tog sukoba domaće, ukrajinske prirode.  Rešenje je moguće samo primenom sporazuma iz Minska i niza mera čiji  su redosled i odgovornost za sprovođenje jasno definisani i jednoglasno potvrđeni Rezolucijom 2202 Saveta bezbednosti UN, koju su popisale i SАD, Francuska i Velika Britanija. U stavu 2 ove rezolucije Кijev, Donjeck i Lugansk su navedeni kao stranke.  Ni u jednom od ovih dokumenata se ne pominje odgovornost Rusije za sukob u Donbasu.  Rusija, zajedno sa ОЕBS-om, igra ulogu posrednika u glavnom pregovaračkom formatu – kontakt grupi – i zajedno sa Berlinom i Parizom – u normandijskom formatu, koji formuliše preporuke stranama u sukobu i prati njihovu implementaciju, piše u ruskom dokumentu.

Ponavlja se da će u nedostatku spremnosti američke strane da se dogovori o čvrstim, pravno obavezujućim garancijama  bezbednosti, Rusija biti prinuđena da odgovori, uključujući i sprovođenje vojno-tehničkih mera, ali se ne precizira kakvim.

M.M./TASS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com