Za jedne je film Quo vadis, Aida? priča o agoniji jedne žene u Srebrenici koja pokušava da izbavi muža i dva sina koje je zarobila Vojske Republike Srpske, a za druge je veličanje genocida u Srebrenici. Prvi u filmu vide umetničko delo, drugi napad na Srbe. Tako je bilo i na premijeri u Podgorici u sredu.
Dok je emitovan ovaj bosanskohercegovački film u režiji Jasmile Žbanić, dvadesetak pripadnika pravoslavnih bratstava „Zavjetnici Tvrdoš Nikšić“ i „Stupovi“.je protestovalo ispred zgrade RTCG uzvikujući da „Srebrenica nije genocid“.
Sredinom juna Skupština Crne Gore je usvojila rezoluciju kojom se zabranjuje „javno negiranje postojanja ili umanjenja genocida u Srebrenici.“ Među poslanicima koji su podržali Rezoluciju bili su i članovi opozicionog DPS- a na čijem čelu se nalazi predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
Rezolucija o Srebrenici je dodatno produbila polarizaciju između srpske i crnogorske struje u društvu i među poslanicima. U anketi koju je sproveo NVO Centar za građansko obrazovanje u Crnoj Gori 67 posto ispitanika je smatralo da se u Srebrenici jeste dogodio genocid.
U Srbiji je, za sada, Quo vadis, Aida? prošlog utorka prikazan samo u Novom Pazaru, u kojem prema popisu stanovništva iz 2011. godine živi preko 80 odsto Bošnjaka. Ulaznice za dve premijerne projekcije su bile rasprodate čim su puštene u prodaju, pa direktor tamošnjeg Kulturnog centra Husein Memić najavljuje da će posle novogodišnjih praznika nastaviti sa prikazivanjem ovog filma „koji miri ljude“.
Sav novac od ulaznica biće doniran udruženju „Majke Srebrenice“. Najčešće poruke gledalaca bile su da je Aida „antiratni film“.
Ni filmski distributeri u Srbiji ni RTS još uvek ne najavljuju prikazivanje Aide, koja je proglašena za najbolji film na 34. dodeli Evropskih filmskih nagrada (EFA) u Berlinu. Jasna Đuričić je za ulogu Aide proglašena najboljom ovogodišnjom evropskom glumicom.
Skupština Srbije je nakon presude Međunarodnog suda pravde u Hagu da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid, 2010. usvojila Deklaraciju o osudi „zločina u Srebrenici“, bez pominjanja reči „genocid“. Ova tema se u Srbiji izbegava, broj ubijenih (više od 8000 muslimanska muškarca različitog uzrasta) dovodi u pitanje, a umesto „genocida“ se govori o „strašnom zločinu“ ili „masakru“. Haški Tribunal je 14 bivših pripadnika vojske i policije RS optužio za genocid.
„Večernje novosti“ nakon premijere u Novom Pazaru ističu da je odluka rukovodstva javnog servisa i generalnog direktora Borisa Raonića da prikažu Aidu skandalozna, optužujući ih da šire „antisrpsku propagandu“, kao i da im je prikriveni cilj da u drugi plan potisnu film Dara iz Jasenovca Predraga Gage Antonijevića. Sagovornici „Novosti“ smatraju da je film napravljen u duhu satanizacije Republike Srpske i celog srpskog naroda.
Filip Rodić je u „Novostima“ povodom Aide pisao da „političko Sarajevo, čiji je Žbanićeva predstavnik par ekselans, veruje da rat nije gotov“, odnosno da zaziva „potpuno uništenje (fizičko ili duhovno) apsolutnog neprijatelja“ koji je, kako se vidi iz teksta, srpski narod.
U najnovijem „Politikinom“ subotnjem Kulturnom dodatku pisac Vule Žurić smatra da za Jasmilu Žbanić „građanski rat u bivšoj Jugoslaviji nije završen ni nakon trideset godina“ i da je „izabrala da svojom izjavom potpiri vatru neumoljive netrpeljivosti.“
Žbanić je odgovorila: „Kada bi se to desilo (da RTS prikaže njen film), to bi značilo da je rat završen. Ali, mislim da političke snage koje kontrolišu RTS ne žele završiti rat. Oni profitiraju na pozivima za sukob, na stalnoj lažnoj viktimizaciji koja vodi u nove agresije“.
S.Ć.
