Brod bez posade plovio Dunavom 24 kilometra: Ko je za to kriv?

Veliki rečni brod pod stranom zastavom, koji je bio usidren na novosadskom sidrištu, otkačio se u utorak, 21. aprila i bez nadzora krenuo niz Dunav, prošao je ispod dva mosta, a onda se nakon više od dvadeset kilometara zaustavio kada je krmom naseo na špic ade, na tri kilometra nizvodno od mosta kod Beške.

Udruženje profesionalnih lađara Srbije navodi da ovaj slučaj nije incident, već posledica sistemskog problema u upravljanju plovidbom.

Predsednik ovog udruženja Branislav Vajda za „Vreme“ kaže da su brod uočili slučajno i da su posledice mogle biti ogromne, od udarca u most do sudara sa drugim brodom ili potonuća na plovnom putu.

Prodaja elektronskih cigareta maloletnicima zakonom zabranjena

Prema propisima, brod koji je usidren mora biti pod nadzorom. Međutim, kako navodi Vajda, ovaj brod je bez posade još od marta prošle godine. „To je prvo protivzakonito, a drugo problem je to što nijedna služba koja je nadležna nije reagovala,“ kaže on.

Svi nadležni, niko odgovoran

Jedan od ključnih problema je preklapanje nadležnosti institucija – od lučkih kapetanija, do Agencije za upravljanje lukama i granične policije.

„Svi su formalno nadležni, a suštinski niko ne preuzima odgovornost“, navodi Vajda i dodaje da poseban problem predstavlja to što je u pitanju brod pod holandskom zastavom.

Strani brodovi su pod ingerencijom granične policije, dok su kapetanije i inspekcija plovidbe u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali kako ističu iz Udruženja, u praksi ne postoji jasna linija odgovornosti.

Problemi u bezbednosti plovidbe posledica su i ozbiljnog manjka kapaciteta nadležnih službi. „Postoje dva inspektora za celu Vojvodinu, što je apsurdno. Sistem postoji samo formalno,“ navodi Vajda.

Novosadska rečna policija formirana je 2022. godine, a rasformirana je godinu dana kasnije. „Rečna policija je za godinu dana postojanja radeći po zakonu dala odlične rezultate i kada su je ukinuli problemi su se vratili,“ navodi predsednik Udruženja lađara.

Foto: UPLS

Sumnjivo poslovanje i pretnje smrću

U saopštenju Udruženja ukazuje se i na širi problem funkcionisanja tržišta u sektoru rečne plovidbe. Veliki broj brodova posluje preko firmi sa minimalnim kapitalom, često registrovanim van Srbije, zbog čega je gotovo nemoguće sprovesti sankcije kada dođe do prekršaja.

Istovremeno, pitanje posade je postalo „fleksibilna“ kategorija, pa brodovi često stoje bez minimalnog broja ljudi što je protivzakonito i nebezbedno. „Ako neko dozvoli da brod stoji bez posade, to nije administrativni propust, nego direktna opasnost i šteta za ceo sistem,“ kaže Vajda.

Iz udruženja navode da su na slične probleme ukazivali ranije i da su zbog toga dobijali i pretnje smrću i da su protiv članova udruženja vođeni sudski postupci.

Šta dalje

Udruženje profesionalnih lađara predlaže niz mera koje bi, kako tvrde, mogle brzo da unaprede bezbednost plovidbe. To su: redefinisanje nadležnosti i ukidanje preklapanja, jačanje kapaciteta inspekcije sa realnim izvršnim ovlašćenjima, striktna kontrola posade i radnih odnosa, uvođenje finansijskih garancija za brodovlasnike, nulta tolerancija na brodove bez nadzora.

Predsednik udruženja Branislav Vajda zaključuje da sve može da se reši za kratko vreme ako postoji odgovornost i volja nadležnih, ali da mu se čini da to trenutno nije slučaj.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!