Radislav Krstić, bivši general vojske Republike Srpske, u otvorenom pismu je zatražio prevremeno puštanje na slobodu, te priznao odgovornost i naveo da se kaje zbog učešća u genocidu u Srebrenici
Bivši general Vojske Republike Srpske (VRS) Radislav Krstić, koji je u Hagu osuđen na 35 godina zatvora zbog podržavanja i pomaganja genocida u Srebrenici, priznao je odgovornost i naveo da se kaje zbog učešća u genocidu.
Krstić je u pismu kojim od suda traži prevremeno puštanje na slobodu napisao da bi i sam glasao za Rezoluciju Ujedinjenih nacija o Srebrenici, piše Radio Slobodna Evropa(RSE).
Uz zahtev podnesen u januaru 2024. godine, Krstić je naknadno dodao pismo koje je napisao u junu iste godine, nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
“Moje ime se pominje jer sam pomagao i podržao genocid. Moje ime se pominje jer sam počinio krivično delo nezamislivo i neoprostivo. Ne tražim oproštaj, ne tražim opravdanje, ne tražim razumevanje jer znam da ne mogu i ne treba da ga dobijem”, ističe Krstić.
Dodajući da “svakog trenutka i svakog dana” misli na žrtve genocida u Srebrenici, Krstić navodi da je svestan da “majka i sestra nevino stradalog neće poverovati da su ove reči iskrene”, te da njegove reči “ne mogu da ublaže bol i umanje patnju koja nikad neće nestati.”
Želeo bi da poseti Potočare
On je napisao i da bi, ukoliko mu se ukaže prilika, otišao u Potočare da se „pokloni“ žrtvama genocida.
„Ako jednog dana budem pušten, i ako se sa tim saglasi predsednica Mehanizma i ako to dopuste porodice žrtava, želeo bih da se još jednom u životu nađem u Potočarima, da se poklonim i zamolim za oproštaj“, napisao je Krstić.
Odbrana Radislava Krstića je u junu 2024. Međunarodnom rezidualnom mehanizamu za krivične sudove (naslednik Haškog tribunala) podnela zahtev za prevremeno puštanje na slobodu uz pismo koje je napisao sam Krstić i u kojem traži da ono bude objavljeno.
Dokumentaciju je 13. novembra medijima posledio Mehanizam u Hagu.
Krstić je u pismu predsednici suda naveo da prihvata presude Tribunala iz 2001. i 2004. godine.
“Znao sam da Glavni štab nema dovoljno snaga da izvrši pogubljenja bez upotrebe snaga Drinskog korpusa i znao sam da će upotreba snaga pod mojom komandom značajno doprineti da se izvrši egzekucija bošnjačkih zarobljenika”, priznao je.
Pismo je uputio predsjednici MMKS-a, s molbom da mu “nakon 26 godina, četiri zemlje i sedam zatvora” odobri prevremeni izlazak na slobodu.
Osuđen na 35 godina
Radislav Krstić, bivši komandant Drinskog korpusa VRS-a, uhapšen je 1998. u zajedničkoj akciji britanskih i američkih specijalaca u BiH.
Godine 2001. postao je prvi čovek kojeg je sud u Hagu osudio za ratni zločin.
Prvostepeno je osuđen za genocid počinjen u Srebrenici na 46 godina zatvora, ali mu je u drugom stepenu presuda promenjena na krivično delo pomaganja i podržavanja genocida, a kazna skraćena na 35 godina zatvora.
Posle pravosnažne presude, on je 2004. bio upućen u Veliku Britaniju na izdržavanje kazne. U britanskom zatvoru su ga napali i ranili zatvorenici, zbog čega je 2013. prebačen u Poljsku.
Pošto je izdržao dve trećine kazne, poljske vlasti, po tamošnjem zakonu, nisu mogle da ga zadrže u zatvoru zbog čega je Krstić vraćen u pritvor u Hagu, gde se i sada nalazi.
Sud je u prošlosti nekoliko puta odbio njegov zahtev za prevremeno oslobađanje zbog težine zločina za koji je osuđen.
Odluku o novom zahtevu doneće predsednica suda Grasijela Gati (Graciela Gatti) Santana.
Izvor:RSE
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
