Foto: AP
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da se Rusi pripremaju za dugotrajni rat i održivost snaga na terenu, što podrazumeva i rotacije jedinica. One zahtevaju mnogo više vojnika, a pošto nije proglašeno ratno stanje za mobilizaciju, usledio je ovaj ukaz
Predsednik Rusije Vladimir Putin izdao je u četvrtak dekret o povećanju broja oružanih snaga za 137.000 ljudi, koji će stupiti na snagu 1. januara 2023. godine. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za portal “Vremena” da je ova odluka donesena jer je ruskoj vojsci neophodan “veći broj formacijskih mesta za prijem profesionalaca”, s obzirom na to da su odlučili da ratuju samo sa “profesionalnim kadrom”.
Radić objašnjava da je nedostatak ljudstva problem Rusije još od početka napada na Ukrajinu, jer kako kaže “u njihovoj vojsci ima dosta jedinica koje se do maksimuma popunjavaju tek mobilizacijom u ratnom stanju”.
Pošto Rusija nikada nije proglasila ratno stanje, već ističe da je u pitanju “specijalna vojna operacija”, ne mogu se angažovati ljudi koji su na služenju vojnog roka. U prevodu, dosta jedinica postoji samo na papiru.
Kako kaže, ovo je samo povećanje mesta, što “ne znači da će toliko ljudi doći”. Dodaje da im je i prošla popuna “delimično ostvarena”, a da se one koje prebace 80 odsto od planiranog karakterišu kao “odlične”.
Muškarci između 18 i 27 godina služe jednogodišnji vojni rok, ali veliki broj to izbegava zbog zdravstvenih razloga i fakultetskih studija.
U ratu u Ukrajini učestvuju samo dobrovoljni vojnici po ugovoru. Pošto u ruskom zakonu postoje pravni mehanizmi prema kojima vojnici mogu potpisati ugovor čim stupe na služenje vojnog roka, Radić kaže da se dešavalo da su pojedini komandanti na svoju ruku pritiskali regrute i uveravali ih da treba da potpišu ugovore jer “otadžbina zove”.
Kasnije su ruske vlasti najavljivale i istragu povodom ovih slučajeva.
Prema podacima “Militari balansa” procenjuje se da je Rusija pre rata imala 900 hiljada pripadnika vojnog kadra, od čega 280 hiljada kopnenih snaga. Navedene brojke uključuju i vojnike na odsluženju redovnog vojnog roka.
Radić smatra da je u Ukrajini angažovano manje od 200 hiljada ruskih vojnika, dodajući da su imali gubitke, a da “popunjavanje kadra nije baš išlo”.
Pravilo je, kaže Aleksandar Radić, da vojska ima bar dva do tri puta više ljudi broja ljudi koji ratuju.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
