Protesti su bili mlaki, institucije su zauzete i opoziciji u Srbiji nije lako, ocenjuje istoričar Milan St. Protić. A tu je i dilema da li opozicija uopšte treba da uđe u republičku i beogradsku skupštinu. „Oba izbora su loša. Ako uđe, izneveriće očekivanja naroda, a ako ne uđe, ostaće van sistema.“
Masovnost protesta kod Terzijske česme na koji je pozvao ProGlas 30. decembra u redovima građanske opozicije ulilala je nadu da su postizborne promene ipak moguće. Ipak, ta jedna demonstracija nezadovoljstva zbog „izborne prevare“ po svojoj snazi bila je izuzetak. Praznični dani, ali i relativno slaba posećenost prethodnih protesta, uprkos teškim optužbama i štrajkovima glađu, naterali su opoziciju na pokušaj da sačuva energiju nezadovoljstva građana, piše Dojče vele.
Mlaka podrška na ulici pokazuje da su se građani umorili od protesta, rekao je za taj medij istoričar i bivši ambasador Milan St. Protić.
„Oni nisu bili dovoljno masovni da se izvrši pritisak na ovaj režim. Mislim da je opozicija pred teškom odlukom da li da uđe u sistem i prihvati mandate, ili da traži alternativni pritisak na režim. Bojim se da se neće ponovo probuditi energija koja se pojavila posle onih majskih strahota“, smatra Protić.
Ništa kroz institucije
Kako kaže Protić, drugi put, kroz institucije, još je teži jer „režim ne daje ni pet para za to koliko su kršena demokratska pravila“ i „očigledno je da taj režim klizi u otvorenu autokratiju“.
„Opozicija u ovakvim uslovima, čak i da je bolja nego postojeća, imala bi ozbiljne probleme. Borba demokratskim sredstvima protiv nedemokratskog režima je uzaludna“, smatra Protić.
Opozicija se već obratila evropskim institucijama i traži da Evropska unija ne prizna izbore i pokrene međunarodnu istragu. EU se oglasila da čeka konačni izveštaj posmatračke misije OEBS-a.
Milan St. Protić je uveren da će „sve nepravilnosti koje su zabeležene ipak dovesti do povećanog pritiska spolja na Aleksandra Vučića, koji nema mnogo manevarskog prostora“, ali da je pitanje kako će se opozicija predstaviti.
„Taktiziranje opozicije oko ključnih pitanja ne donosi joj podršku spolja, a bez te podrške promene u Srbiji se neće dogoditi. Zato se stvorio utisak da je režim po tim pitanjima daleko kooperativniji i korisniji nego što je opozicija“, skreće pažnju Protić.
Ući u skupštine ili ne?
Opozicija je i što se tiče sudbine protesta i daljih koraka u nezahvalnom položaju, kaže Milan St. Protić.
„Opozicija ima izbor da uđe u institucije, ili da ne uđe, a oba izbora su loša. Ako uđe, izneveriće očekivanja naroda, a ako ne uđe, ostaće van sistema. To je uvek dilema: hoćete li da učestvujete u političkom životu po svaku cenu, ili hoćete da temeljno menjate Srbiju“, zaključuje Protić.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
