Protesti, institucije, Zapad: Šta planira opozicija posle praznika?

Najveća opoziciona kolona drži se plana da povremeno organizuje „velike proteste“ nakon Božića, saznaje „Vreme“. Prvi bi trebalo da bude 13. januara, mada to još nije do kraja utanačeno, kažu izvori iz ove liste.

Tako će se nastaviti postizborna borba u kojoj manji i veći protesti krajem stare godine nisu doneli pomak, baš kao ni štrajk glađu nekoliko opozicionih poslanika.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je „odbrusio“ da neće biti nikakvih „Gonzalesa“, misleći na međunarodnu misiju koju je 1997. godine predvodio bivši španski premijer Felipe Gonzales koji je bio naterao Slobodana Miloševića da prizna poraz na lokalnim izborima.

Sve u svemu, nije prišlo ni korak bliže cilju koji javno zastupa „Srbija protiv nasilja“, a to je ponavljanje vanrednih izbora na svim nivoima jer su bili neregularni.

Vratanca su eventualno otvorena za ponavljanje beogradskih izbora na kojima – to je barem Vučićeva priča za kamere – nije iznedrena većina.

Šta će u toj situaciji opozicija koja je prethodno prekinula dnevne proteste, svesna da je od toga tokom praznika slaba vajda?

Sa Zapada – uglavnom ćutanje

Više izvora „Vremena“ iz koalicije „Srbija protiv nasilja“ nije previše optimistično.

Neki kažu da traje ubeđivanje sa inicijatorima ProGlasa o organizaciji narednog protesta. „Niko ozbiljno ne radi na organizaciji. Svešće se na ono da mi pozovemo – pa ko se pojavi“, kaže jedan opozicionar.

Drugi primećuje da sa Zapada – osim početnih zamerki nekoliko posmatrača OEBS-a i jednog tvita nemačkog Ministarstva spoljnih poslova – ne stižu ozbiljnije kritike na uslove u kojima se u Srbiji glasalo.

Neki opozicioni političari potežu svoje kontakte po Evropi, ali za sada bez uspeha. EU zvanično čeka završni izveštaj posmatračke misije OEBS-a i ćuti. „Sramotno je ako oćute i prepuste da sve i dalje ide ovako“, kaže taj izvor.

U međuvremenu ne odustaje se od pokušaja da se prigovori o izbornoj krađi reše pred nadležnim institucijama. Već smo pisali o tome da je jedino Ustavni sud ovlašćen da naloži ponavljanje izbora, ako nađe da su nepravilnosti „bitno“ uticale na rezultat.

Ali, u taj institucionalni put malo ko veruje. Ljudi iz opozicije u Republičkoj i Gradskoj izbornoj komisiji kažu da su sakupili obilje dokaza manipulacije biračkim spiskom, ali da je „licemerno“ očekivati da se uz saplitanje institucija dokaže ceo obim prevare.

Još od izborne noći deo opozicije tvrdi da je u Beogradu glasalo barem četrdeset hiljada „fantomskih birača“, ljudi za tu priliku dovedenih iz unutrašnjosti i inostranstva.

Večno nezavršeni izbori?

Na kraju, treći izvor „Vremena“ iz najjače opozicione liste kaže da je ideja svih tih aktivnosti da naredni izbori – ponovljeni ili redovni lokalni na proleće – ne budu održani pod istim uslovima.

„Manje je važno da li će do toga da dođe kroz institucije, uz pritisak sa ulice ili iz međunarodne zajednice“, kaže ovaj izvor. „Najverovatnije je da je potrebna sinergija sva tri faktora.“

Kaže da opozicija realno ima većinu u velikim gradovima, a Naprednjaci pokušavaju da opstanu uz „krađu i manipulacije“. To će, prognozira, voditi stalnim nestabilnostima.

„Suština je“, nastavlja, „da, ako ostane ovako, mi zapravo nećemo imati stvarno okončane izbore, već sve dublje i dublje krize. Izbori u Beogradu recimo nisu zbilja okončani još od 2022. godine. A čekaju nas Niš i Novi Sad.“