Naravno, uvek se može govoriti o tome u kojoj su meri protesti masovni, da li su ili nisu politički artikulisani, koliko su uspeha polučili i kako su se – često razočarenjem i letargijom – okončavali. Ali ne može se reći da, bez obzira na sve, ovde ne postoji i ne opstaje jedan broj ljudi koji nisu odustali od borbe da se napravi civilizovano i demokratsko društvo.
Svi ti protesti iznedrili su nove, do tada nepoznate lidere, između ostalih: Dragana Đilasa 1991/92, Čedomira Jovanovića1996/97, Srđu Popovića 1999/2000, Dobricu Veselinovića i Radomira Lazovića 2016/17, Aleksandra Jovanovića Ćutu i Savu Manojlovića 2020/21…
Pročitajte ceo tekst Nedima Sejdinovića u štampanom izdanju „Vremena“ od četvrtka (16. decembar), ili se pretplatite na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com