U Bujanovcu je 12. avgusta, održan protest Albanaca pod nazivom „Za identitet i dostojanstvo”. Protestna šetnja biće nastavljena 23. septembra u Preševu.
Šaip Kamberi, narodni poslanik iz Bujanovca i šef Partije za demokratsko delovanje (PDD), poručio je da se protesti Albanaca protiv diskriminacije, ugnjetavanja i nasilja nastavljaju, jer se rešavanje problema više ne može odlagati, prenose Bujanovačke.
Glavni zahtev upućen sa protesta tiče se zaustavljanja pasivizacije prebivališta albanskih građana, zatraženo je priznavanje diploma sa fakulteta na Kosovu, udžbenike na maternjem jeziku za učenike srednjih škola, veće prisustvo Albanaca u državnim institucijama i javnim državnim preduzećima, kao i veću pažnju međunarodne zajednice.
Šta se dogodilo 12. avgusta?
„Stop pasivizaciji“, „Hoćemo udžbenike na albanskom“ – bili su transparenti na protestu 12. avgusta u Bijanovcu. Na protestu su tražili od međunarodne zajednice da izvrši pritisak na Srbiju kako bi ispunila zahteve Albanaca.
Kamberi je na protest rekao da Beograd igra sa duplim standardima – „bez simetrije u pravima nema stabilnosti. Neki evropski centri, nažalost, gledaju kroz prste Srbiji”.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Nevzad Lutfiu rekao je na skupu da su Albanci najdiskriminisanija zajednica u Evropi.
„Od 24 nacionalne manjine u Srbiji albanska je u najgorem položaju. Nećemo ćutati, protesti će se nastaviti, ne zato što želimo već zato što nemamo drugog izbora”, poručio je tada Lutfiu.
Dodao je da se njihove diplome ne priznaju u Srbiji, ali da se u Nemačkoj priznaju.
„Država u srpske škole ulaže milione evra, u naše ni centa. Stanovništvo nam se smanjuje, mladi nam odlaze. Njihove adrese se pasivizuju. Ovo mora da prestane”, rekao je Lutfiu.
Na kraju skupa pročitana je deklaracija kojom se od vlasti u Beogradu zahteva sprovođenje i poštovanje tri do sada potpisana sporazuma između Vlade Srbije i predstavnika Albanaca.
Druga strana ploče
Koordinaciono telo Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa saopštilo je da protest u Bujanovcu održan 12. avgusta „predstavlja zloupotrebu Albanaca sa juga Srbije u cilju izazivanja novih tenzija i destabilizacije regiona“.
Protest Albanaca u Srbiji dešava se u jeku krize na Kosovu kada je kosovska policija upala u poslednje srpske institucije koje Srbi na Kosovu već danima blokiraju. Dodatno, u situaciji kada je na severu Kosova onemogućen i građanski protest. Naime, uhapšena su četvorica mladića srpske nacionalnosti zbog navodnog napada i psovanja kosovske policije, kao i predstavnici stranke Srpska demokratija zbog duvanja u pištaljku.
Zanimljivo je da je upravo taj vid političke borbe, duvanje u pištaljku, kao opozicionar u Skupštini Kosova koristio Aljbin Kurti. Istina, išao je i korak dalje bacajući suzavac u punu skupštinsku salu. To ga nije zadržalo u zatvoru, ali mu je pomoglo da dođe na vlast.
Tako su sada Srbi sa severa Kosova ostavljeni u institucionalnom vakuumu.
Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću trebalo je 15 dana da odluči da se obrati javnosti po tom pitanju.
Pa je tako u petak u svom obraćanju rekao: „Ne postoji čudotvorac koji Srbima može da donese dobro rešenje za Kosovo i Metohiju, a šta god da smo predložili na kraju bi svi bili protiv“. I tako, po ko zna koji put postao žrtva.
Vučić je dodao i da je Kosovo najskuplja, a izdajnik najjeftinija srpska reč i dodao da je to rekao „zato što nikada nismo bili fer i pošteni prema sebi kada smo govorili o Kosovu i Metohiji“.
