Proslava Dana državnosti: Veseli se srpski rode

Spektakl za Dan državnosti nije baš imao dimenzije Dana mladosti, ili Dana Republike u SFRJ, manja je Srbija zemlja od Jugoslavije, a postoji i problem lažne i prave veličine i snage. Nedostajala je i scenografija po uzoru na inscenacije jedne Leni Rifenštal, ali učinilo se šta se moglo u datim okolnostima, a vizualni efekti svenarodne priredbe su bili na zavidnom nivou, dovoljno jarki i šareni da zagolicaju patriotska osećanja i raspire veru u snagu Srbije i njenog predsednika kod onih prijemčivih za takve poruke.

U Beogradu je sinoć 500 dronova izvelo koreografiju trasom dužom od 750 metara rečnog toka. Krenuli su sa Kalemegdana u 20.25 časova, a zaustavljanjem kod Kule Beograd formirali su oblik i boje srpske zastave i time označili početak vatrometa, prenosi RTS koji je svemu tome posvetio i specijalnu emisiju na čijem je kraju emitovana i rodoljubiva pesma o Kosovu kao srcu Srbije, na kome se upravo, nakon svega, ukida i srpski dinar.

Vatromet u trajanju od šest minuta i 52 sekunde, javlja RTS, je istovremeno počeo u Beogradu kod Kule Beograd, sa Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu, u Nišu sa zidina Tvrđave, Kragujevcu pored reke Lepenice u blizini Stare skupštine i Stare crkve, i u više gradova u Republici Srpskoj, među kojima su Banjaluka, Prijedor, Doboj, Istočno Sarajevo, Trebinje, Zvornik, Bijeljina, Novi Grad.

Zablistao je Srpski svet sinoć tako jarko, da se lako zamisliti može i da je senator Republike Srpske Aleksandar Vulin pustio suzu radosnicu.

Novi simbol nove Srbije

U centru patriotskog celebriranja i ovog puta bio je Beograd na vodi, novi simbol nove Srbije, svega onoga u šta se pretvorila i ka čemu teži: da deset puta više dronova koje proizvodi vlasnik Pinka Željko Mitrović 2027. godine, daće Bog, na Sretenjski dan polete sa Kule Beograd na Savi ka Nacionalnom stadionu u Surčinu i celom dužinom emituju srpsku trobojku. Možda i lik Aleksandra Vučića, ako se nastavi ovim tempom sa ovakvom politikom.

VATROMET

U znak sećanja na 15. februar 1804. kada je Karađorđe podigao prvi srpski ustanak i na 1835. kada je donet prvi, Sretenjski, Ustav Kneževine Srbije širom zemlje su polagani venci, državnim ceremonijama i akademijama obeležen je praznik koji se praznuje od 2002. godine, a juče kao nikada do sada.

Sa centralne ceremonije u Orašcu poručeno je da „borba za slobodu srpskog naroda i dalje traje“, prenosi RTS, te da su tokom jučerašnjeg praznika različitim događajima predstavljane važne istorijske ličnosti i njihova dela. Tako su, recimo, na više mesta u centru Beograda prikazani hologrami onih koji su ostavili trag u nauci i umetnosti. Svako ko je sinoć prošao Knez Mihailovom ulicom mogao je da od Nikole Tesle, Save Šumanovića i Nadežde Petrović čuje najvažnije stavke iz njihove lične i radne biografije.

Foto: tanjug

Beograd je bio dekorisan fantastičnim brojem srpskih zastava, malo preteranim, rekao bi poneko, ali oko ukusa se ne vredi raspravljati, a dekoriše onaj koji je na vlasti u skladu sa sopstvenim osećajem za estetiku.

Petak je osvanuo sunčan, dva neradna dana produžila su vikend, a prodavnice, tržni centri, kafići i restorani su otvoreni, taman da potraje praznično raspoloženje kod svih onih koji slave.