Celodnevna proslava Dana državnosti završena je istovremenim vatrometom u gradovima širom Srbije i Republike Srpske. Početak vatrometa označilo je 500 dronova koji su, praveći srpsku trobojku, sa Kalemegdana stigli do Kule Beograd
Spektakl za Dan državnosti nije baš imao dimenzije Dana mladosti, ili Dana Republike u SFRJ, manja je Srbija zemlja od Jugoslavije, a postoji i problem lažne i prave veličine i snage. Nedostajala je i scenografija po uzoru na inscenacije jedne Leni Rifenštal, ali učinilo se šta se moglo u datim okolnostima, a vizualni efekti svenarodne priredbe su bili na zavidnom nivou, dovoljno jarki i šareni da zagolicaju patriotska osećanja i raspire veru u snagu Srbije i njenog predsednika kod onih prijemčivih za takve poruke.
U Beogradu je sinoć 500 dronova izvelo koreografiju trasom dužom od 750 metara rečnog toka. Krenuli su sa Kalemegdana u 20.25 časova, a zaustavljanjem kod Kule Beograd formirali su oblik i boje srpske zastave i time označili početak vatrometa, prenosi RTS koji je svemu tome posvetio i specijalnu emisiju na čijem je kraju emitovana i rodoljubiva pesma o Kosovu kao srcu Srbije, na kome se upravo, nakon svega, ukida i srpski dinar.
Vatromet u trajanju od šest minuta i 52 sekunde, javlja RTS, je istovremeno počeo u Beogradu kod Kule Beograd, sa Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu, u Nišu sa zidina Tvrđave, Kragujevcu pored reke Lepenice u blizini Stare skupštine i Stare crkve, i u više gradova u Republici Srpskoj, među kojima su Banjaluka, Prijedor, Doboj, Istočno Sarajevo, Trebinje, Zvornik, Bijeljina, Novi Grad.
Zablistao je Srpski svet sinoć tako jarko, da se lako zamisliti može i da je senator Republike Srpske Aleksandar Vulin pustio suzu radosnicu.
Novi simbol nove Srbije
U centru patriotskog celebriranja i ovog puta bio je Beograd na vodi, novi simbol nove Srbije, svega onoga u šta se pretvorila i ka čemu teži: da deset puta više dronova koje proizvodi vlasnik Pinka Željko Mitrović 2027. godine, daće Bog, na Sretenjski dan polete sa Kule Beograd na Savi ka Nacionalnom stadionu u Surčinu i celom dužinom emituju srpsku trobojku. Možda i lik Aleksandra Vučića, ako se nastavi ovim tempom sa ovakvom politikom.
U znak sećanja na 15. februar 1804. kada je Karađorđe podigao prvi srpski ustanak i na 1835. kada je donet prvi, Sretenjski, Ustav Kneževine Srbije širom zemlje su polagani venci, državnim ceremonijama i akademijama obeležen je praznik koji se praznuje od 2002. godine, a juče kao nikada do sada.
Sa centralne ceremonije u Orašcu poručeno je da „borba za slobodu srpskog naroda i dalje traje“, prenosi RTS, te da su tokom jučerašnjeg praznika različitim događajima predstavljane važne istorijske ličnosti i njihova dela. Tako su, recimo, na više mesta u centru Beograda prikazani hologrami onih koji su ostavili trag u nauci i umetnosti. Svako ko je sinoć prošao Knez Mihailovom ulicom mogao je da od Nikole Tesle, Save Šumanovića i Nadežde Petrović čuje najvažnije stavke iz njihove lične i radne biografije.
Beograd je bio dekorisan fantastičnim brojem srpskih zastava, malo preteranim, rekao bi poneko, ali oko ukusa se ne vredi raspravljati, a dekoriše onaj koji je na vlasti u skladu sa sopstvenim osećajem za estetiku.
Petak je osvanuo sunčan, dva neradna dana produžila su vikend, a prodavnice, tržni centri, kafići i restorani su otvoreni, taman da potraje praznično raspoloženje kod svih onih koji slave.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
