Fridrih Merc, nemački kancelar, ima novi predlog za proširenje Evropske unije. A da li ono donosi lakši pristup ili možda večitu čekaonicu
Nemači kancelar Fridrih Merc ocenio je da proces proširenja Evropske unije predugo traje iako je geopolitička nužnost, i predložio da se inovativnim rešenjima ubrza integracija Zapadnog Balkana i Moldavije, a za Ukrajinu je predložio i pridruženo članstvo u Uniji.
„Predlažem da pronađemo inovativna rešenja i za te kandidate koji se dugo pripremaju za članstvo i da ubrzamo i njihov proces pristupanja“, napisao je Merc u pismu koje je uputio 18. maja nekim evropskim zvaničnicima, a koje je sada objavljeno.
Njegov predlog ima nekoliko dobrih rešenja za građane Srbije, ali bi mogao da predstavlja i problem ukoliko ga vlast u Srbiji iskoristi da dodatno uspori ionako spore reforme i čak donese večito čekanje pred vratima EU, upozorava za „Vreme“ Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS).
Kao primer takvih rešenja Merc je naveo privilegovani pristup jedinstvenom tržištu EU i tešnje veze sa evropskim institucijama u donošenju svakodnevnih odluka.
To bi se, naveo je, moglo postići tako što bi se „zemljama Zapadog Balkana dodelio status posmatrača u svim relevantnim institucijama EU, i održavale zajedničke sednica Evropske komisije i Evropskog parlamenta sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana o svim pitanjima vezanim direktno za taj region“.
Postepena integracija bi mogla da se postigne „faznim koracima“ koji bi bili osnova za punu integraciju u određene oblasti politike EU i bili praćeni i pojačanom podrškom primeni pravnih tekovina EU u tim oblastima, napisao je nemački kancelar u pismu.
Dragana Đurica iz Evopskog pokreta u Srbiji Mercov predlog vidi kao simptom neke nove politike proširenja, ali isto tako i kao upozorenje za Zapadni Balkan da može da se zaglavi u drugom ili trećem razredu evropskih integracija ako se članstvo ne zadrži kao jasan cilj.
„Ovo nije nikakva tehnička inovacija nego ozbiljan politički signal da EU pokušava da odgovori na novu političku realnost”, kaže Đurica za „Vreme”.
U Mercovom planu ona vidi poruku za Zapadni Balkan – niži i posmatrački status i mogućnost pristupa pojedinim programima i delovima jedinstvenog tržišta.
„To može da bude korisno samo ako je jasno vezano za punopravno članstvo i ako ubrzava reforme”, kaže Đurica.
U teoriji i praksi novi sistem bi mogao da bude koristan za privredu i građane, ali ako to domaća vlast iskoristi kao zamenu za članstvo, onda može biti vrlo problematično, pojašnjava.
„Pre svega se može iskoristiti za izbegavanje ovih oblasti koje su kod nas goruće – vladavina prava, nezavisne institucije, slobodni mediji, sloboda građana i tako dalje i mogu da nas drže u nekoj vrsti večite evropske čekaonice, a da nam se ne otvore širom vrata.”
Zato je, kaže, važno da se ne stvara iluzija da se ovim predlogom dobija nekakva prečica ka EU.
„Pristup jedinstvenom tržištu nije nikakva utešna nagrada. On i dalje podrazumeva usklađivanje sa pravilima EU. Nikakva nova kreativna rešenja neće zameniti pravila za članstvo, a bez punopravnog članstva, mi nećemo imati pune koristi niti jednog programa”, dodaje.
Kako pojašnjava, srpska vlast izbegava stvari na kojima je zasnovano članstvo.
„Svaki novi model integracija biće još uslovljeniji, još više sektorski i još strože vezan za reforme. Ko nema vladavinu prava, nezavisne institucije i kredibilnu evropsku politiku neće dobiti ni evropsku prečicu nego evropsku periferiju”, zaključuje Đurica i podseća da, bez obzira na sve, konačnu odluku o pristupanju neke države donose na kraju sve članice EU i njeni građani.
Kao dobro rešenje Mercov predlog vidi Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike (CEP).
Kao glavne boljitke za građane, ukoliko se ovakav način pristupa usvoji, on vidi veći pristup sredstvima EU koje bi u tom slučaju Srbija imala, jedinstveno tržište, olakšice u putovanjima.
„Brže bismo postali državljani EU, lakše bi bilo putovanje i sve praktične stvari, lakše bismo dolazili od razvojnog novca. Koliki god da je to novac, on se od kineskog novca ili novca Svetske banke razlikuje u tome što nije kredit i neće morati da ga vraćaju naša deca”, kaže za „Vreme” Lazarević.
Podseća i na sličan predlog koji su CEP i briselski CEPS pre četiri godine uputili evropskim zvaničnicima.
„On je predviđao pristupanje u četiri faze, gde bi zemlje kandidati dobijale značajno veći novac pristupnim fondovima pre članstva što bi im omogućilo da se brže razvijaju. U prvoj fazi, Srbija bi samo sedela za stolom u Briselu, ali ne bi učestvovala u donošenju odluka. U drugoj fazi bismo mogli da diskutujemo, ali ne i da glasamo, u trećoj fazi bismo mogli da glasamo, ali ne bismo imali mogućnost veta i u poslednjoj fazi imali bismo puna prava u smislu glasanja”, pojašnjava Lazarević CEP-ov raniji predlog.
Na kraju druge faze, dodaje, građani Srbije postajali bi građani EU.
Problem za Srbiju i u slučaju Mercovog predloga bila bi unutrašnja pitanja i politički problemi, smatra Lazarević.
„Njih zanima da li mi jesmo evropska država u kojoj vlada pravo i koja zaista hoće i može da postane članica EU”, zaključuje on.
Lazarević smatra da jeste, dok je Đurica opreznija.
„Mislim da je moguće da bude prihvaćen, osim za Crnu Goru, koja početkom naredne godine završava pregovore i mislim da se tu ništa neće menjati”, kaže Lazarević.
Srbija inače od decembra 2021. stagnira na evropskom putu. Tada je poslednji put otvoren neki klaster u pregovorima, a u međuvremenu su iz Brisela na račun srpske politike stizale brojne pecke.
Za Srbiju je prihvatljivo članstvo u Evropskoj uniji bez prava veta, rekao je sredinom februara 2026. godine predsednik Aleksandar Vučić za nemački Frankfurter algemajne cajtung.
„Najvažniji aspekt za nas je unutrašnje tržište kao i slobodan protok robe, ljudi i kapitala“, rekao je Vučić za ovaj list. „To su centralne vrednosti koje želimo da postignemo članstvom u EU.“
Nemački list podsetio je tada da se Vučić – pristajanjem na članstvo bez prava veta – pridružio albanskom premijeru Ediju Rami koji je rekao isto.
Već duže se iz Evropske unije pominje mogućnost takvog članstva „na poček“ u kojem nove članice godinama ne bi bile punopravne ili bi čak bile pod monitoringom.
Sadašnji Mercov predlog tome je sličan.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
SSP i SRCE najavljuju zajednički nastup na predstojećim izborima. Poučene prethodnim iskustvom, druge opozicione partije nisu pokazale nikakvo oduševljenje pozivom Dragana Đilasa
Više javno tužilaštvo predložilo je produžetak pritvora za sedmoro osumnjičenih za ubistvo Aleksandra Nešovića Baje
Po principu čiji je veći, Srpska napredna stranka je na nalepnice studentskog pokreta „na kojima piše „Studenti pobeđuju“ odgovorila ogromnim plakatima sa natpisom „Srbija pobeđuje“
U novoj epizodi podkasta „Ova situacija" Jelena Obućina, Andrej Ivanji i Filip Švarm analizraju burne događaje iz prethodnih sedam dana: ko je naredio desant na Tivat, ko od toga ima štetu, a ko korist, a šta pokazuje novi razvoj događaja u istrazi u vezi sa mafijaškim ubistvom u restoranu 27 i ulogom Veselina Milića u tom događaju
Zamenik komandanta Interventne jedinice 92 M. J. uhapšen je zbog sumnje da je sa kolegama pomogao da Saša Vuković Boske izbegne procesuiranje nakon pucnjave u jednom beogradskom lokalu
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
