Vladimir Putin će ići do kraja, izjavio je predsednik Francuske Emanuel Makron nakon telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom.
To potvrđuje i situacija na ratnom ukrajinskom terenu. Na očigled uglavnom zgroženog sveta ruske trupe napreduju doduše sporo, ali, čini se, nezaustavljivo. Osećaj nemoći da se Putin spreči u svom naumu izaziva anksioznost i strah. Jedina sila koja bi mogla da zaustavi prodor ruskih trupa je NATO, ali bi to značilo početak Trećeg svetskog rata. Posle šest decenija, od početka ruske invazije gotovo svaki dan na svetskim medijima kao potmulu pretnju poneko izgovori – Treći svetski rat.
Na ratnoj mapi prodora ruskih trupa sa severa, istoka i juga počinje da se nazire cilj ofanzive: okupirati Odesu i Mariupolj, zauzeti celu obalu i odseći Ukrajinu od Crnog mora; opsada i mrcvarenje Kijeva dok se ne preda i ne instalira proruska vlast.
Disciplinovanje bombama
Zbog neočekivano žilavog otpora Ukrajinaca na svim bojištima i odbijanja da prihvate ono što Putin vidi kao bezbednosnu neminovnost – Ukrajinu okrenutu ka Moskvi, a ne prema zapadu – poslednjih dana se pojačalo raketiranje i bombardovanje gradova koji se nalaze na putu ruske invazije. Ti napadi mogu da se shvate kao upozorenje šta će se dogoditi sa Kijevom i svakim drugim gradom koji ne pristane da se prikloni Rusiji i Putinovim zamislima za Ukrajince.
Slike iz grada Borodijanka 50 kilometara severozapadno od Kijeva pokazuju velika razaranja civilnih objekata. Snimak dronom agencije Reuters prikazuje sve razmere uništenja koje, mada su razaranja za sada neuporedivo manja, podsećaju na apokaliptične slike Groznog i Alepa nakon što su ruske jedinice završile sa njima. Ukrajinski izvori govore o velikom broju poginulih i ranjenih.
Slično je bilo u Černihivu sa oko 280.000 stanovnika, gde su osim vojnih objekata razoreni i civilna infrastruktura i objekti.
Žestoke borbe su se vodile u drugom po veličini ukrajinskiom gradu Harkovu sa 1,4 miliona stanovnika, od kojih je većini ruski maternji jezik. Grad je danima granatiran jer nije hteo da se preda. Ukrajinski izvori govore o 87 oštećenih zgrada. Neki delovi grada nemaju vodu, struju i grejanje, izjavio je gradonačelnik Ihor Terekov za ukrajinske medije. Terekov kaže da svaka četvrta osoba u gradu ima rodbinu u Rusiji, ali da je „stav grada prema Rusiji danas potpuno drugačiji nego ikada pre“.
Neka se pripreme Mariupolj, Odesa, Kijev
Rusi su zauzeli i najveću nuklearnu centralu u Evropi Zaporožje i nuklearnu centralu Černobilj i sada kontrolišu dobrim delom snabdevanje strujom. Očekuje se da bi prilikom eventualne opsade Kijeva to moglo da igra značajnu ulogu u pojačavanju pritiska.
Lučki grad Mariupolj je potpuno opkoljen i bez struje, vode i grejanja. Oko grada se čuju eksplozije. Pripadnici teritorijalne odbrane kopaju rovove i postavljaju protivtenkovske barikade. BBC prenosi razgovore sa meštanima koji kažu da će se boriti do kraja, uprkos zastrašujućim slikama koje stižu iz gradova koji su bili pod ruskom paljbom.
Navodno je Rusija u vazdušnim napadima najvećim delom onesposobila ukrajinsku protivavionsku odbranu na Crnom moru.
Slične slike i u Odesi, najznačajnijem ukrajinskom lučkom gradu. Zamenik gradonačelnika Sergej Tatjuhin kaže da se grad sprema za odbranu, daće se boriti. CNN prikazuje snimke kako se od vreća peska prave zakloni na gradskoj plaži, bageri kopaju rovove: očekuje se ruski desant sa mora.
Gotovo 40 kilometara dugačka vojna kolona se približava Kijevu. Već dva dana stoji, o uzrocima usporavanja samo se nagađa. Vojni analitičari su saglasni da je cilj Putina da prvo opkoli glavni grad. Ako se ne preda očekuje se opsada: odsecanje struje, vode i grejanja i raketiranje i bombardovanje dok ne poklekne.
I niko Putina ne može da zaustavi da ostvari svoj naum. Sve će se događati pred očima nemoćnog sveta.
A.I./CNN/BBC/Reuters
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
