Do rasta produktivnosti dolazi zbog povećanja kapitala, a ne zbog tehnološkog progresa, što nameće zaključak da privredni rast u Srbiji pokreće kvantitet, a ne kvalitet
Privredni rast u Srbiji generiše tradicionalna privreda, a model sadašnjeg privrednog rasta Srbije je neodrživ, pokazala je analiza „Privredni rast Srbije: determinante i budući izgledi“, autora Pavla Petrovića, Danka Brčerevića i Slobodana Minića.
Za razliku od zemalja centralne i istočne Evrope koje su ušle u klub država sa visokim nivoom dohotka, Srbija je i dalje srednje razvijena, privreda zemlje je i dalje dominantno tradicionalna, a ti sektori zapošljavaju više od polovine radne snage i njihovo učešće u privredi se ne smanjuje.
Poredeći Srbiju sa zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), autori ukazuju da privreda Srbije od 2019. kontinuirano raste brže od država CIE, ali da produktivnost rada raste sporije nego u tim zemljama.
Po oceni autora, to govori da do rasta produktivnosti dolazi zbog povećanja kapitala, a ne zbog tehnološkog progresa, što nameće zaključak da privredni rast u Srbiji pokreće kvantitet, a ne kvalitet.
„Radna snaga postaje sve skuplja“
Autori ukazuju da se model ekstenzivnog privrednog rasta iscrpljuje, jer je on moguć samo dok ima dostupne i jeftine radne snage. Problem je, međutim, što dostupne radne snage ima sve manje.
Nezaposlenost je prepolovljena u odnosu na 2016. godinu, a za neka deficitarna zanimanja ona se već uvozi. Autori ističu i da u Srbiji „radna snaga postaje sve skuplja“ i da su „plate u evrima više nego udvostručene“ u odnosu na 2016. godinu.
Po njihovom mišljenju, trenutni pokretači ekonomskog rasta Srbije su država i strane direktne investicije.
„Ubrzanje privrednog rasta je posledica snažnog rasta investicija. Taj investicioni ciklus pokrenula je država, uz jednako snažan priliv stranih investicija”, navode u analizi autori.
Državne investicije već „dotakle plafon“
Učešće državnih i investicija javnih preduzeća u strukturi investicionog rasta je oko 60 odsto, dok su 30 odsto strane direktne investicije. Preostalo su domaće privatne investicije čiji udeo u ukupnom rastu investicija blago pada.
Autori analize navode i da su državne investicije već „dotakle plafon“, odnosno gornju granicu, dok su strane investicije i dalje visoke, ali idu dominantno u tradicionalnu industriju.
„Ovakve strane direktne investicije od Srbije neće napraviti razvijenu zemlju, a pitanje je i da li će ovakve moći da ostanu velike. One ne idu u napredne grane, nema širenja znanja i tehnologija na domaću ekonomiju”, konstatovano je u analizi.
Potencijalna spoljnotrgovinska kriza
Dodatni problem je i potencijalna spoljnotrgovinska kriza.
„Srbija ima veliki i trenutno rastući trgovinski deficit. U 2024. i narednim godinama tekući deficit platnog bilansa biće više od pet odsto BDP. On je do sada finansiran snažnim prilivom stranih direktnih investicija. Problem je što one izvlače sve više novca iz Srbije, rastu odlivi od dividendi i uskoro će se izjednačiti sa prilivima od stranih investicija”, kažu autori, zaključujući da će se javiti problem pokrivanja deficita.
Autori su istakli da su domaće privatne investicije nedovoljne i da pritom odlaze u tradicionalne industrijske sektore poput trgovine, poljoprivrede, građevinarstva.
Zaključuju zato da je sadašnji model privrednog rasta – neodrživ, pa domaći privatni i inovativni sektor mora da preuzme ulogu motora rasta, a u sadašnjem okruženju tako nešto je teško zamislivo.
Izvor: FoNet
Grupa građana okupila se u sredu (2. april) uveče spontano ispred sedišta Srpske napredne stranke na Novom Beogradu. Pošto je navodno nekoliko okupljenih privedeno, okupljeni su otišli ispre policijske stanice
Aleksandar Kavčić, filantrop i dugogodišnji borac za besplatne udžbenike, sada prikuplja novac za prosvetare kojima su ukinute plate. Kaže da se tim ljudima divi
Interpol neće raspisati međunarodnu poternicu za Miloradom Dodikom i Nenadom Stevandićem
Inicijativa Košutnjak ostaje najoštrije osuđuje nezakonitu seču šume u Pionirskom gradu na Košutnjaku i zahteva od nadležnih da saopšte ko i zašto seče zdravu šumu
Razvojna banka Crne Gore je u prvom kvartalu 2025. godine ostvarila rast plasmana 35 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, kada je poslovala pod nazivom Investiciono-razvojni fond (IRF)
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
