Privatni biznis javnih izvršitelja i kako zbog pogrešnog parkiranja možeš da robijaš

Novinarka Suzana Trninić objavila je na društvenoj mreži X da joj je Javni izvršitelj blokadom računa naplatio kaznu za parkiranje iz 2006. godine, iako ona u tom periodu nije dobila nijedno obaveštenje o tome.

Konstatovala je da joj je ova kazna na naplatu stigla posle 18 godina.

„NBS blokira račun, bez obzira na to što su imali sredstva da skinu šta traži izvršitelji. I posle 20 minuta odblokira – i naplati proviziju visine skoro te kazne“, napisala je ona.

Objašnjava da je do izvršitelja teško doći, na fiksni telefon se nije javljao niko, dok mobilni broj nije bio u funkciji.

Kada je konačno stupila u kontakt sa izvršiteljem, rečeno joj je da su je navodno tražili 2012. godine, dok je radila na TV B92, ali da im je rečeno da je ona tada bila na porodiljskom odsustvu.

„I eto, posle me 12 godina nisu našli da mi uruče rešenje, valjda je mene teško naći, nisam često od 2012. na televiziji“, dodala je Trninić u svom tvitu.

Njena objava je izazvala mnogo komentara, a podaci sa ove mreže govore da je njenu priču pogledalo skoro 130.000 korisnika.

Javni izvršitelj mi je juče blokadom računa naplatio kaznu za parkiranje iz 2006. godine.
Posle 18 godina.

NBS blokira račun, bez obzira na to što su imali sredstva da skinu šta traži izvršitelj. I posle 20 minuta odblokira – i naplati proviziju visine skoro pa te kazne.

— Suzana Trninic (@SuzanaTrninic) April 13, 2024

Ogromno interesovanje za ovu objavu je uobičajena stvar, jer je mnogo primera koji su slični njenom.

Plati ili idi u zatvor

Država, umesto da bude servis građana, namerno radi protiv njih i prisilno im naplaćuje ogromne kazne, iako ih ranije uopšte ne obaveštava da su u problemu. Tako obična kazna za pogrešno parkiranje može da postane papreno skupa, do suma koje neki građani nisu u stanju da plate.

Jer, nije obična kazna za parkiranje toliko skupa, čak i da se na nju nalepi nekakva kamata, već neodazivanje pozivu suda, a odazvali se niste jer poziv nikada niste dobili.

Nadležni sležu ramenima i prebacuju odgovornost jedni na druge – Prekršajni sud na Komunalnu policiju, Komunalna policija na Poštu i tako u krug – a građanima Srbije ne preostaje ništa nego da plaćaju globu ili da rizikuju da budu uhapšeni i oterani na robiju.

Najčešće se dešava da najednom dolazi izvršna sudska presuda protiv koje više nema pravnog leka. Najgore od svega je što građani niti su dobili bilo kakvo obaveštenje od Parking servisa ili Komunalne policije, niti poziv od Prekršajnog suda da se pojave.

Fonet / Marko Dragoslavić

Za pogrešno parkiranje hiljade evra

Postoje mnogi takvi slučajevi, a kazne mogu da se nagomilaju na nekoliko hiljada evra.

Redakciji Vremena je poznat primer sugrađanina iz centra Beograda, koji je platio neverovatnih 4200 evra za kazne koje su se nagomilale, a o kojima on nije znao apsolutno ništa. Alternativa je bila zatvorska kazna u Padinskoj skeli od godinu dana.

Naime, iako je imao mesečnu kartu za centralnu gradsku zonu, ostavio je svoj automobil na mesto u Resavskoj ulici kod SKC-a koje je između nekoliko parking mesta, a na kome je, po oceni Parking servisa, nedozvoljeno parkiranje. Tu ne stoji znak za zabranu parkiranja, već dva mesta jednostavno nisu iscrtana. Kao da je zamka, pa ko se upeca, upecao se.

Ta mesta su gotovo uvek popunjena, jer da tu ne sme da se parkira, zna uglavnom jedino ko je to saznanje skupo platio. Pre uvođenja „Oka sokolovog“ nije bilo nikakvih problema. A onda je „Oko sokolovo“ uredno svakodnevno slikalo njegovo vozilo i pisalo kaznu za kaznom, bez ikakvog obaveštenja Komuinalne policije.

Kada je nakon dve godine jedna od kazni stigla na adresu njegove firme, rešio je da angažuje advokata da proveri o čemu se radi.  Advokat je otkrio da on ima preko 20 izvršnih sudskih presuda zbog neodazivanja Prekršajnom sudu za šta je kazna 25.000 dinara po neodazivanju, pa je njogov dug iznosio oko 4200 evra, koliko otprilike košta njegov auto. Bez ikakvog pravga žalbe.

Uzalud su bile konsultacije, apeli nadležnim organima, molba da dug plati na rate… Da ne bi otišao na robiju, morao je na kraju da plati. I to je i uradio. Samo je jedan sudija udlučio da uputi firmi poziv da sa računa zaposlenog skine sumu koja odgopvara dugu i to na rate. Ostale sudije se prosto presudile: ili plati, ili ideš u zatvor.

U više navrata su mu patrole policije dolazile na vrata, čak i uveče. Ne da bi ga hapsili, nego su donosili izvršne presude o kojima nikada nije bio obavešten. I to ne zato što je blokirao nečiji prolaz, ili bahato ostavio vozilo na nekoj zelenoj površini, već na pomenutom mestu u Resavskoj.

Jedan sudija prekršajnog suda je „Vremenu“ rekao da on, da je predmet dospeo do njega, nikada prekšajnu kaznu od hiljadu-dve dinara ne bi preinačio u zatvorsku kaznu, a takvih slučaja je bezbroj.

Postavlja se čuveno pitanje ko je kriv zbog ovakve situacije i zašto država i njene institucije na direktan način radi protiv interesa svojih građana?

Jovan Ristić, Udruženje Efektiva

Ristić: Dug građana postao privatni posao izvršitelja

Jovan Ristić iz organizacije „Efektiva“ kaže za Vreme da je najveći problem kontrola rada javnih izvršitelja.

„Ona je kod nas vrlo problematična. Njihova kontrola je osmišljena trostruko, a građani, nažalost, ne razumeju kako funkcioniše. Najbolja i najefikasnija bi trebalo da bude sudska kontrola javnih izvršitelja, ali ona najčešće ne funkcioniše, kao ni ostale dve“, ukazuje on.

Govoreći o tome šta građani mogu da urade kada im se dese ovakve situacije, preporučuje da pokrenu proces preko suda, kako bi zaštitili svoja prava.

„Bolje je da idu na njih preko suda, nego preko Komore javnih izvršitelja, koja se nije pokazala do sada da uspešno čisti svoju profesiju od onih koji ne rade zakonski svoj posao“, kaže on i sumnja da Komora javnih izvršitelja uopšte ima dovoljno ljudi koji bi kontrlisali rad njihovih kolega.

Ceo postupak rada Javnih izvršitelja, predočava Ristić, odvija se po komercijalnom modelu, jer je „ušao u privatne ruke“.

„Sad se sve to odvija po modelu u kome ne plaćate taksu sudu radi pokretanja postupka, već uplaćujete izvršitelju nekakav predujam čija visina zavisi od toga koliki je dug. I ceo postupak se odvija po pravilima – što je veći dug, to će više dužnik da plaća. A što više  odlaže sa plaćanjem, to su mu troškovi veći, jer mu je kamata veća“, ukazuje sagovornik „Vremena“.

Konstatuje i da je naknada izvršiteljima veća, ukoliko je i dug građan veći.

FOTO: Tanjug / Tara Radovanović

„Pravna nesigurnost građana“

Podseća da je posao javnih izvršitelja krenuo od  2009 – 2011. godine, donošenjem niza odluka, ali da su im „vrata otvorena ustavnom odredbom kojom su prvo uvedeni stečajni upravnici, onda izvršitelji, i na kraju notari.

Ristić objašnjava zašto komunalni prekršaji ne zastarevaju, iako nisu uručeni građanima, pa omogućavaju javnim izvšiteljima da naplate kazne i posle 16 godina.

Ocenjuje da je to pravna nesigurnost građana u pravnom sistemu naše zemlje.

„Do 2011. godine je samo za pravna lica postojala fiktivna dostava. To je ‘dostava preko oglasne table’ kada fizička uručenja ne uspevaju. A od te godine je fiktivna dostava uvedena i za građane. Obaveštenje stoji u sudu 8 dana, a kada prođe rok od osam dana, smatra se da je uručeno i teče rok od još osam dana za ulaganje prigovora. Nikog nije briga da li je dužnik stvarno saznao za svoj dug. Kada prođe rok za ulaganje prigovora, dokument postaje pravosnažno izvršan. I tako nastaju problemi za brojne građane“, objašnjava Ristić.

Savetuje građane da ukoliko imaju ovakvu vrstu problema, zahtevaju od izvršitelja uvid u spise predmeta, kako bi se uverili na koju adresu su im slata obaveštenja o dugovanjima.

„Ukoliko se utvrdi da su izvršitelji obaveštenja slali na pogrešnu adresu, dužnici mogu to da obore“, navodi Ristić.

Zahtev za ukidanje Javnih izvršitelja

Zbog ovakvih primera Združena akcija „Krov nad glavom“ uputila je zahtev prošle godine Skupštini Srbije da izvršni postupak vrati u nadležnost sudske vlasti, odnosno da ukine javne izvršitelje.

Međutim, nije im odgovoreno.

„Ukidanje javnih izvršitelja znači da se vratimo na stanje od pre 2011. godine, da izvršitelji budu radnici suda, i u tom smislu da budu pod njegovom stalnom kontrolom“, poručeno je  iz ove organizacije.

Podsetimo, radnici suda su sprovodili izvršni postupak do usvajanja zakona o izvršenju i obezbeđenju 2011. godine, od kada Ministarstvo pravde nadzire rad Komore izvršitelja.