Prisluškivanje u Crnoj Gori: Tajne mere i zlooupotrebe

Odbor za bezbednost i odbranu Skupštine Crne Gore će tek u drugoj polovini ove godine kontrolisati sprovođenje mera tajnog nadzora (MTN) u Aganciji za nacionalnu bezbednost u ili MUP-u. Odeljenje unutrašnje kontrole MUP-a u prethodne dve godine nije imalo predmete u kojima je vršilo kontrolu primene MTN-a, a Zaštitnik građana je od 2017. imao samo jednu prijavu građana na ovu temu, piše za „Vijesti“ Vukašin Obradović.

Znači li to da država građane prisluškuje strogo u skladu sa zakonom?

U tekstu se navodi da pre bilo kakvog odgovora, valja se podsetiti da je protiv Dejana Peruničića, bivšeg šefa tajne policije u ovoj zemlji, podignuto i potvrđeno više optužnica upravo zbog nezakonite primene MTN-a. Suđenje je zatvoreno za javnost, a više desetina osoba navodno je nezakonito prisluškivano i praćeno od kraja 2019. do poslednjih dana avgusta 2020. Ovaj sudski proces, osim praktičnih posledica, otvara i, čini se, mnogo značajnije pitanje o kontroli primene mera tajnog nadzora. Jer, „slučaj Peruničić”, ali ne samo on, i praktično pokazuje šta može da se desi u odsustvu ili nedovoljno efikasnoj kontroli procedura i pojedinaca koji odlučuju i sprovode MTN.

Centralnu ulogu u kontroli službi bezbednosti trebalo bi da ima Odbor za bezbednost i odbranu Skupštine.

„Vijesti“ ukazuju da, kako je predviđeno članom 3 Zakona o parlamentarnom nadzoru u oblasti bezbednosti i odbrane, Odbor vrši parlamentarni nadzor nad radom Ministarstva odbrane, Vojske Crne Gore, ANB, Uprave policije, Ministarstva unutrašnjih poslova i javne uprave, kao i drugih organa i institucija koje se bave poslovima bezbednosti i odbrane. Odbor može pokrenuti određena pitanja i vršiti parlamentarni nadzor na predlog Skupštine, predsednika ili članova Odbora, drugih organa ili institucija.

Organi i institucije iz stava 1 ovog člana dužni su da, na zahtev Odbora ili njegovog člana, dostave podatke i informacije iz delokruga Odbora, osim one koje, u skladu s posebnim zakonom, ne mogu dati.

Plan parlamentarnog nadzora

Na šestoj sednici Odbora, održanoj 26. januara 2024. godine, donet je Plan parlamentarnog nadzora za 2024. godinu kojim je, objašnjava predsednik Miodrag Laković, predviđeno kontinuirano razmatranje izveštaja o primeni MTN-a od strane organa i institucija iz člana 3 stav 1 Zakona o parlamentarnom nadzoru u oblasti bezbednosti i odbrane, kojima se privremeno ograničavaju Ustavom zagarantovana prava i slobode.

Laković ističe da su, shodno odluci Odbora, predviđene posete organima i institucijama u oblasti bezbednosti i odbrane radi neposrednog uvida u funkcionisanje sistema bezbednosti po pojedinim oblastima.

„Odbor za bezbednost i odbranu će, u skorije vreme, odrediti termin i dogovoriti posetu jednom organu bezbednosti, ANB-u ili Upravi policije, a koji primenjuje MTN, radi neposrednog uvida članova Odbora u procedure koje organ sprovodi, utvrđivanja pravilnosti rada u kontekstu poštovanja propisa koji regulišu predmetnu oblast i ocene zakonitosti postupanja pripadnika službe”, kazao je za „Vijesti” Laković.

Značajna instanca u kontroli sprovođenja tajnih mera nadzora je Odeljenje za unutrašnju kontrolu policije MUP-a Crne Gore. Kako je rečeno “Vijestima”, u prošloj godini i u toku ove godine, Odeljenje za unutrašnju kontrolu nije imalo predmete u kojima je vršilo kontrolu primene mera tajnog nadzora.

U MUP-u nadzor i kontrolu sprovođenja MTN-a vide kao obavezu pre svega tužilaštava i sudova.

„S obzirom na činjenicu da je Zakonikom o krivičnom postupku utvrđeno da se MTN utvrđene u članu 157 tog zakonika određuju naredbom sudije za istragu, odnosno državnog tužioca i da ovlašćeni policijski službenik koji izvršava meru tajnog nadzora vodi evidenciju o svakoj preduzetoj radnji, o čemu državnom tužiocu i sudiji za istragu dostavlja periodične izveštaje o izvršenju mera, nesporno proizilazi da se ove mere, pre svega, sprovode pod neposrednim nadzorom i kontrolom ovih organa”, navode iz MUP-a.

U MUP-u naglašavaju da u ovoj i u prošloj godini nije bilo slučajeva da su Odeljenju za unutrašnju kontrolu policije podnošene pritužbe građana koje su se odnosile na primenu MTN-a, niti je unutrašnja kontrola policije raspolagala operativnim saznanjima da je u određenim slučajevima izvršenja MTN-a bilo neprofesionalnog ili nezakonitog postupanja policijskih službenika.

U naznačenom periodu, tvrde u MUP-u, nije bilo zahteva ili naloga državnog tužilaštva za preduzimanje mera i radnji iz nadležnosti unutrašnje kontrole policije u vezi s izvršenjem MTN-a.

Osnov za vršenje unutrašnje kontrole u vezi s izvršenjem MTN-a bi se stekao u okolnostima postojanja sumnje da se u određenom (konkretnom) predmetu u kojem se izvršavaju MTN neprofesionalno ili nezakonito postupa od strane policijskih službenika koji su zaduženi za izvršavanje ovih mera.

Nije bilo nezakonitog postupanja

U Instituciji Zaštitnika ističu da su od 2017. godine imali jednu pritužbu, u 2018. godini, koja se odnosila na primenu MTN-a, odnosno obavezu da se lice obavesti da li su preduzimane mere prikupljanja podataka o njemu.

„U konkretnom predmetu Zaštitnik je sproveo ispitni postupak i konstatovao da nije bilo nezakonitog postupanja organa i da nisu povređena prava podnosioca pritužbe, a ukazao je ANB-u da u daljem radu, zbog interesa pravne sigurnosti i poštovanja opšteg načela zakonitosti u radu, potrebno poštovati rok za obaveštavanje građana iz čl.18 Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost, a saglasno ovlašćenjima iz čl. 9, a u vezi sa čl.14 Zakona”, kazala je za “Vijesti” zamenica Zaštitnika Tatjana Radović.

„Institucija Zaštitnika raspolaže kapacitetima da odgovori na sve pritužbe građana, pa samim tim i na pritužbe koje se odnose na primenu MTN-a. Kada su u pitanju zakonska ovlašćenja, ukazaćemo da je odredbom člana 36 Zakona o Zaštitniku/zaštitnici ljudskih prava i sloboda Crne Gore propisano da je starešina/starešinka, odnosno lice koje rukovodi organom dužan/dužna da Zaštitniku na njegov/njen zahtev stavi na raspolaganje sve podatke iz nadležnosti organa kojim rukovodi, bez obzira na stepen tajnosti; omogući neposredan uvid u službene spise, dokumenta i podatke, kao i da mu dostavi kopije traženih spisa i dokumenata, bez obzira na stepen tajnosti i da mu omogući slobodan pristup svim prostorijama. Zaštitnik/zaštitnica nema ovlašćenja da menja, ukida ili poništava akte organa, već u tim situacijama građani moraju koristiti redovna i vanredna pravna sredstva pred nadležnim sudovima”, kazala je ona.

U Vrhovnom državnom tužilaštvu naglašavaju da osobe koje učestvuju u odlučivanju o MTN-u prethodno od Direkcije za zaštitu tajnih podataka dobijaju dozvolu za pristup tajnim podacima, a tajni podaci se čuvaju u skladu s odredbama Zakona o tajnosti podataka.

„Na taj način isključena je mogućnost zloupotrebe informacija kojima raspolažu”, zaključuju u VDT-u.

Institucije demantuju nezakonito prisluškivanje

I u sudovima i tužilaštvima tvrde da ne postoji mogućnost neovlašćenog i nezakonitog korišćenja i saopštavanja tajnih podataka.

„Osobe koje učestvuju u odlučivanju o MTN-u prethodno od Direkcije za zaštitu tajnih podataka dobijaju dozvolu za pristup tajnim podacima, a tajni podaci se čuvaju u skladu s odredbama Zakona o tajnosti podataka. Na taj način isključena je mogućnost zloupotrebe informacija kojima raspolažu”, rečeno je „Vijestima” u Vrhovnom sudu.

Advokatica Andrijana Razić smatra da postojeća kontrola sprovođenja MTN-a nije dovoljna.

„Iz svega ovoga proizilazi više nego jasan zaključak da, ne samo da kontrola sprovođenja MTN-a nije dovoljna i efikasna, nego ona uopšte i ne postoji”, rekla je Razić.

U prilog njenoj tvrdnji ide i nekoliko primera koji su bili prisutni u javnosti u poslednjih nekoliko godina.

Bivši ministar pravde Andrej Milović se svojevremeno žalio da je bio “na merama”. Tada samo poslanik i član Predsedništva Pokreta „Evropa sad”, kazao je, tokom gostovanja na „A Plus” televiziji, da ANB prisluškuje njega i njegovu porodicu.

„Prisluškuju mene, prisluškuju moju porodicu. Prate me i ja to znam. Primećujem neke stvari i znam kada nešto govorim kako se to kasnije interpretira na način da je jedino moguće prisluškivanjem. I imam informacije iz ANB-a. Ta institucija nije lojalna ovom sistemu, ta institucija ima profesionalce”, kazao je u to vreme poslanik Milović pre godinu dana.

Kada je postao ministar, nije preduzimao, koliko je poznato, nikakve mere da se rasvetli ova situacija.

Među poslednjim slučajevima iz ove oblasti je primer Nebojše Juškovića, koji je bio kandidat Koalicije „Za budućnost Crne Gore” za člana Saveta Agencije za civilno vazduhoplovstvo (ACV).

Prema Juškovićevim rečima, bivši ministar saobraćaja i pomorstva Filip Radulović je ultimativno zahtevao da koalicija ZBCG izvrši zamenu predloga uz obrazloženje da nije prošao “bezbednosnu proveru”.

Nakon toga, nesuđeni član Saveta ACV-a uputio je pismo direktoru ANB-a da, shodno članu 18 Zakona o nacionalnoj bezbednosti, zatraži da ga obaveste da li su preduzimane mere prikupljanja podataka o njemu i da li ANB vodi evidenciju njegovih ličnih podataka, te da mu ih stave na uvid.

Posle upućivanja zahteva, ANB je Juškoviću negativno odgovorio da je “u postupku po navedenom zahtevu utvrđeno da bi udovoljavanje istom moglo otežati ili onemogućiti izvršenje određenih poslova iz nadležnosti Agencije”.

„Dva puta sam zahtevao od premijera Spajića da se izjasni o pismu direktora ANB-a gospodina Milića od 5. 3. 2024. godine, i do danas nisam dobio odgovore, a iz odgovora direktora ANB-a gospodina Borisa Milića nedvosmisleno se ukazuje da se nalazim na merama tajnog nadzora ANB-a”, rekao je Jušković za „Vijesti”.

Ovi slučajevi, kao i neki drugi, dospeli su u javnost, međutim, u Crnoj Gori se gotovo uopšte ne pominju neki veoma važni segmenti iz ove oblasti. Primera radi, juna 2022. godine, srpski predsednik Aleksandar Vučić obavestio je javnost da je prisluškivan. Kako je naveo, nadležni organi potvrdili su više od 1.600 nezakonitih prisluškivanja telefona šefa države, te najavio dalju istragu. Nikada, međutim, nije otkriveno ko je navodno „slušao” Vučića.

Ispostaviće se da je predsednik Srbije zapravo razgovarao s ljudima koji su bili na merama, i to su nadležne službe beležile, ali nisu objavile s kim je zapravo razgovarao Vučić.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Vijesti.

Izvor: Vijesti