Promene u Junajted grupi mnogima liče na pripremu „konačnog obračuna“ vlasti u Srbiji sa preostalim kritičkim medijima. Kako bi to moglo da izgleda i da li građani mogu da učine nešto
U utorak (24. februar) su čelni ljudi N1 imali poseban sastanak. Prvi put je s njima u novoj ulozi pričao čovek koji je skoro mitska pojava srpske medijske scene – Brent Sadler (75), ranije poznati reporter CNN-a, a od pre par dana „glavni izvršni urednik“ vesti u Adria News Network (ANN).
ANN je nova konstrukcija moćna medijska korporacija Junajted grupe, pod koju su sada smešteni njihovi mediji iz bivše Jugoslavije. Sadler je tako urednički nadređen svima – od N1 u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani, preko televizije Nova, sve do beogradskih listova Danas i Radar i sistema podgoričkih Vijesti.
„Poruka je da za sada nema nikakvih promena“, izveštava jedan izvor DW o sastanku sa Sadlerom. „Mi zaista radimo kao i do sada.“
Ali, od čelnih ljudi pomenutih medija i opšte javnosti čuje se pitanje koliko još će trajati to „kao do sada“. Jedni kažu – najkasnije do izbora koji bi za vlasti Aleksandra Vučića trebalo da budu najozbiljniji test. Drugi kažu da ne mogu ni da pretpostave.
DW je pričao sa više izvora, novinara i urednika o novim previranjima na medijskoj sceni Srbije i regiona. Da li su vlasti u Beogradu rešile da pritegnu medije do kraja i da onima koji ih kritikuju, kako kaže jedan sagovornik, „ne ostave ni zrno pirinča“?
Do formiranja ANN i pojave Sadlera – čoveka koji inače živi u Beogradu, sa svojom suprugom, ranijom koleginicom sa CNN-a – došlo je nakon predigre od punih godinu dana.
Investicioni fond BC Partners, većinski vlasnik Junajted grupe, najpre je iz uprave potisnuo manjinskog vlasnika Dragana Šolaka. Potom je češko-arapskom konzorcijumu prodao kablovsku mrežu SBB, a srpskom državnom Telekomu sva prava na sportske prenose.
Vlasnici Junajted grupe su iz dilova izašli teži za oko 1,5 milijardi evra, a njihovi mediji u Beogradu od tada ocenjuju da su na vetrometini. Posebno pošto je isplivao snimak telefonskog razgovora tada svežeg prvog čoveka Junajted grupe Stena Milera i direktora srpskog Telekoma Vladimira Lučića u kojem kuju zajedničke planove.
U međuvremenu, Telekom finansira veliki broj televizija bliskih vlastima i najveći je oglašivač u tabloidima. Istim novcem finansiran je sistem Tanjuga na čijem čelu je (bila) Manja Grčić, novoizabrana generalna direktorka RTS-a.
U kritičkoj javnosti stoga se iščekuje neka vrsta finalnog udarca – pacifikacija televizija N1 i Nove S, kao najvećih i najimućnijih medija među onima koji se uopšte usuđuju na kritiku.
„Razočaraću te, ali baš nikakvu novost nemam“, kaže novinaru DW jedna od novinarki s tih televizija. Zaposleni rade kao i do sada. „Inače, nema neke posebne panike, niko ne hita da traži drugi posao. Ali jesmo na tihoj vatri.“
Vodeći urednici televizija i novina Junajted grupe javno govore da su spremni na saradnju sa novim uredničkim odborom i bordom direktora, premda se iz njihovih izjava vidi nepoverljivost.
„Čuli smo od nove uprave da garantuje uređivačku nezavisnost i to je najmanje što očekujemo svi koji radimo na TV Novoj“, kaže Slobodan Georgiev, direktor vesti na toj televiziji.
Osim toga, dodaje za DW, očekuje da nova uprava pokaže sposobnost da ih zaštiti od „neprestanih napada iz vrha vlasti u Srbiji, koji posledično dovode do kampanja na televizijama pod kontrolom vlasti i na društvenim mrežama“.
Više sagovornika DW iz ovih medija teško može da poveruje da se baš ništa neće menjati. Cela operacija je, kažu, trajala predugo i koštala previše da bi sve ostalo isto.
Slično misli i Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, koji ima i bogato iskustvo u radu na medijskim zakonima.
„Bilo bi naivno misliti da će se potegnuti toliki mehanizmi moći iz naše vlasti i iz jedne velike medijske kompanije, a da se onda ništa ne promeni. Čini mi se da se sprema konačni obračun u kojem bi vlast potpuno suzbila mogućnost nezavisnog novinarstva“, kaže on za DW.
To se sve, dodaje, dešava bez formalnih zabrana i „pseudolegitimno“. Privatni vlasnik, uostalom, ima pravo da uredi svoje medije kako hoće.
Drugde, ljudi bliski vlasti kupili su ili osnovali info-portale u svim sredinama gde se ove godine održavaju lokalni izbori. Najavljuju se dva nova nedeljna lista koja bi isto mogla bita bliska vlastima. Već su okončane čistke na Juronjuzu koji je, pod okriljem Telekoma.
Šlag na toj torti kontrole medija moglo bi biti nekakvo upodobljavanje N1, Nove S i ostalih. „Posebno jer vlastima, zbog masovnih protesta, okolnosti u Srbiji ne idu na ruku. Ne žele da, u susret narednim parlamentarnim izborima, kad god da budu, postoje mediji koji će i dalje biti kritički“, dodaje Veljanovski.
Niko od sagovornika DW ne očekuje gromopucatelno zatvaranje kritičkih televizija, niti da one preko noći počnu da liče na televizije Informer i Pink. Pre lagani stisak i promene u koracima.
„Ne verujem da će biti ekstremnih stvari“, kaže jedna novinarka. „Očekujemo da možda postave nekog da uređuje program, kao neku vrstu spone između ovog sad uredničkog odbora i nas.“
Kako god bilo, situacija po slobodu medija u Srbiji deluje sumorno, ocenjuje Dragana Bjelica iz Udruženja novinara Srbije. „Prostor se sužava, a mediji bi trebalo da služe otvaranju prostora – za kritiku, za probleme građana. Kome će se javiti ljudi kojima je vlast ili neki moćnik učine nešto nažao?“
Bjelica nabraja nekoliko medija koji još ostaju, a časno su se nosili poslednjih godina i decenija.
No, za razliku od medija Junajted grupe koji su (za sada) solidno finansirani, ti manji su osuđeni na preživljavanje. Tržište oglasa je dirigovano, budžetsko sufinansiranje izvrnuto ruglu, donatorski programi iz inostranstva sve su ređi…
„Vrlo je teško preživeti“, kaže Bjelica za DW. „Ovo što mi radimo je profesija koja treba društvu. Ako se svede na lični entuzijazam i pojedinačnu odbranu profesije, onda je društvo u kanalu.“
Kad su okolnosti rđave, kaže profesor Veljanovski, ostaje jedino da se osloni na sopstvene snage – to jest na publiku.
„Ali naše su snage jako skučene“, kaže. „Neverovatno je to da na proteste dođe 20.000 ili 300.000 građana, a da list Danas nikad nije mogao da proda više od 15.000 primeraka.“
Srbija nema široku i moćnu srednju klasu, dodaje Veljanovski, ali bi građani morali da se sete da mediji i novinari postoje radi društva. „Deo društva je demokratski orijentisan, proevropski, hoće kiseonik slobode… e on bi morao da ima potrebu za nezavisnim medijima i da nađe način da ih finansijski podrži.“
Inače će, kažu naši sagovornici, sve ostati u rukama vlasti i korporacija. Ili u haosu društvenih mreža.
Izvor: Dojče vele (DW)
„Kakva sad Venecijanska komisija i spremnost da se razgovara o 'Mrdićevim zakonima' kad nam je sam predsednik Republike rekao da smo prvi put doneli zakone bez stranaca“, kaže za "Vreme" sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić
Šta se događa s postupkom Evropske narodne partije protiv Srpske napredne stranke? Šta nemački demohrišćani kažu o Vučićevom sistemu vladanja i licemerju?
Uhapšeni su osumnjičeni iz Kraljeva, koji su dogovarali nabavku oružja i napad na život i telo predsednika Republike Srbije, njegove supruge i dece, saopštio je MUP Srbije. Ova vest čak ni na portalima nekih režimskih medija u utorak ujutru nije bila na prvom mestu
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu (POSK VJT) odbilo je da odgovori na pitanja Danasa da li je tačno da je u decembru prošle godine naložilo Odeljenju za borbu protiv korupcije Uprave kriminalističke policije (UKP) hapšenje Aleksandra Milikića, gradonačelnika Bora i funkcionera Srpske napredne stranke, ali da UKP još uvek nije postupila po nalogu
Politička komunikacija vlasti u Srbiji funkcioniše kao razrađen sistem u kome predsednik Aleksandar Vučić ima centralnu ulogu, dok mreža saradnika, funkcionera i javnih aktera prenosi, pojačava i oblikuje poruke namenjene različitim segmentima javnosti
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
