Preminuo je filozof i sociolog, jedan od najuticajnijih intelektualaca Nemačke Jirgen Habermas koji je NATO agresiju na Jugoslaviju 1999. godine ocenio kao rat na granici između prava i morala
Filozof i sociolog, jedan od najuticajnijih intelektualaca Nemačke Jirgen Habermas umro je danas u 96. godini, potvrdila je izdavačka kuća Suhrkamp.
Habermas je bio jedan od najvažnijih mislilaca savremenog doba, a karijeru je počeo pedesetih godina prošlog veka na Institutu za društvena istraživanja kod filozfa i sociologa Teodora Adorna u Frankfurtu.
Posle nekoliko godina na Univerzitetu u Hajdelbergu, 1964. godine preuzeo je katedru Maksa Horkhajmera za filozofiju i sociologiju na Univerzitetu u Frankfurtu.
Tokom studentskih protesta 1968. godine Habermas je bio percipiran kao pristalica pokreta, ali je odbacivao radikalizaciju, prenosi Dojče vele.
Habermas se 1971. godine preselio u Starnberg kraj Minhena, gde je do 1981. godine vodio Institut Maks Plank.
U starosti, koju je provodio uz Starnberško jezero, oglašavao se o političkim pitanjima, verskim sukobima, kao i o Kosovskom ratu.
Habermas je smatrao da je NATO intervencija 1999. godine predstavljala neki oblik „legitimisane pomoći“, iako je sprovedena bez odobrenja Ujedinjenih nacija, navodi Dojče vele.
Šta je o NATO agresiji pisao Habermas, pročitajte u tekstu „Vremena“ Bestijalnost i humanost iz 2009. godine.
Izvor: FoNet
Režimski portal „Ko si, bre, ti“ nudi ono čega u Srbiji nema u realnom životu - najavljen je kao "sigurno" mesto za prijavu korupcije, zloupotrebe ovlašćenja i bahatog ponašanja funkcionera koje šteti građanima i javnom interesu. I to baš kada Vučić najavljuje izbore
Dva „jednokratna agenta“ Kremlja, jedan automobil i eksploziv. To je sve što se čuje o hapšenju u Srbiji kojim je navodno sprečen napad u Nemačkoj
Primajući nagradu Igor Božić je poručio da nagradu doživljava kao priznanje svim novinarima u Srbiji koji ostaju dosledni profesionalnim standardima
„To su Evropljani koji se najprirodnije osećaju u Politbirou Komunističke partije Kine“, kaže Gojko Božović o režimu Aleksandra Vučića
Poseta predsednika Albanije Bajrama Begaja Bujanovcu i Preševu pokrenula je pitanja o primeni bezbednosnih procedura i diplomatskog protokola
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
